Hristovom vojniku Miloju Šćepanoviću

Hristovom vojniku Miloju Šćepanoviću Pisac: Slavko Perošević

  Hristovom vojniku
 Miloju Šćepanoviću

U vremena nepravde i sile,
Kad iz tame diže se Sotona,
I pred vojskom bezbožnika krenu,
Put svetoga Hristovoga trona.

U zemanu kad se kano more
Kleti Balkan opet zatalasa,
Nož krvavi kada na Avelja,
Podli Kain trže iza pasa.

U vaktima besuđa i mraka,
Kad potomci nesrećnoga Jude,
Opčinjeni sjajem srebrenjaka,
Staše hapsit i prebijat ljude.

Ti si, vođen nekom višom silom,
Uniformu policijsku skinô,
Jer ne htjede za šačicu para,
Prodat dušu, ljudska veličino.

Ušao si hrabro u stanicu.
Dao pištolj i čin sa ramena,
I s tim gestom postao si, brate,
Heroj ovog besudnog vremena.

Rekao si „Neću na komšije,
Neću hapsit ni druga ni brata“!
I sa te si dvije rečenice,
Sebi rajska otvorio vrata.

U „Primjere čojstva i junaštva“,
Sebe ovim svrstao si činom.
Crna Gora ponosi se s tobom,
Ko sa svojim najboljijem sinom.

Svo je srpstvo danas za te čulo,
Ko za borca protivu jeresa,
Predaci se danas naši slavni,
Tvome činu dive sa nebesa.

Svojim gestom u srce si dirnô,
Marka, Jola, Novicu i Kenja,
I postao simbol neprolazni,
Ljudske časti i ljudskog poštenja!

(decembar 2019.)