HIMNA
Odmani rukom i zagazi baru
Što mili, teče, kao život meka,
Sarani razum, i udiši paru
S podneblja gliba što te svuda čeka.
I pusti trulež neka slepo gazi
Ljubav i dušu, i natapa strunu;
Zadah nek na te svoju senku plazi
Visoku, krupnu, kao zloba punu.
Odmani rukom i zatvori oko,
Crvljivo doba neka naglo tiska
Spomene, slavu, u blato duboko,
Gde porok cveta i razvratnost niska.
Za lice tvoje ogledala nije.
Živi međ ljudma u muzici bluda.
Živi! I nek ti vlaga srce pije.
Živi u zemlji sramote i luda.
