Himna vekova
| Himna vekova Pisac: Vojislav Ilić |
Ne znam je l' na snu samo il' zbilja odlazim često
U čudan predeo neki. Tu svako kazuje mesto
Tragove razorenja;
Kiparis zeleno tavni i korov širi se samo,
I vlažni, grobovski vetar okean talasa tamo,
I zviždi sa hladnog stenja.
I ja, umoran teško sa daljna nekakva puta,
Na pustu obalu sedam. I tada pored mene
Mrtvački prolazi sprovod u nemom svečanom hodu,
A maske na licu nose i ludi, deca i žene.
Odakle dolaze oni? I kuda večito grede
Taj sprovod s pesmama groznim?
I koga odnose oni u krilo večnosti sede
U večerima poznim?
Ćuteći prolaze oni, i večno po mraku blude
I od vremena davnih
Beskrajni okean šumi sumornu i hladnu pesmu,
Himnu vekova tavnih.
15. mart 1891.
Izvori[uredi]
- Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 204, Vuk Karadžić, Beograd.
|