Herceg Vladislav/17

Herceg Vladislav
Pisac: Jovan Subotić
SEDMI PRIZOR

SEDMI PRIZOR

SINIŠA (stupi iz šume):
Ao lepo srne il’ košute,
Što naiđe na moga hercega!
S tog duvamo, da nam dušnik prsne,
A on ćuti, ništ’ ne odgovara!
HERCEG (Vidosavi):
A što ćutiš, sele, govori mi,
K’o što nam je ona svirka sladka,
Koju u snu iz raja čujemo,
Tako mi je tvoj razgovor sladak.
VIDOSAVA:
Nemogu ti reči prosloviti.
Tako mi je puno srdce slasti,
Da mi grca u tesnim’ grudima.
Vladislave, kaži mi, šta mi je?
SINIŠA (na strani):
Neznam, koje bliže vatre stoji,
Il’ ko pita, il’ ko odgovara!
HERCEG:
Ništa drugo neznam ti kazati,
Već da slađeg časa ne imadoh!
Oh anđelu iz neba vedroga
Draža si mi od života moga!
(Čuje se rog lovački izbliza.)
VIDOSAVA (odvuče ruke):
Vladislave, eto ti družine!
SINIŠA (pokaže se):
Gospodaru, ti si zalutao.
S težkom mukom mogosmo te naći.
HERCEG:
Ljuto s’ varaš, ako tako misliš!
Nikad boljim ne pogodih putem!
Tu su dvori mog strica župana,
A ovo je županova šćerca,
Koja će nas u dvore odvesti.
(Pruža joj ruku.)
Hajde, sestro, odvedi me otcu,
Pošao sam, da ga obradujem,
Znam da mi se danas i ne nada.
VIDOSAVA:
Ne doista! Jer inače nebi
Danas braća k tebi odlazila.
Hoće ti se jako sradovati.
Idem napred, da mu brže javim,
A ti uprav za mnom sa družnom.
(Odtrči.)
HERCEG (Gleda za njom uzhićen.)
SINIŠA:
Gospodaru, je l’ to sestra tvoja?
HERCEG:
Po županu, po rođenom stricu.
Zašto pitaš, što te se ne tiče?
SINIŠA:
Što govoriš danas k’o nikada?
Kako s’ nebi Siniše ticala
Lepa seja herceg Vladislava?
Za tebe ću uvek glavu dati,
Za ovu bih i dve, kad b’ imao!
HERCEG (smeši se):
Ljuta zmijo, nepromaljaj glave,
Đurđev danak još nije prošao.
Id’ dovedi družinu ovamo.
Eno dvora, tamo ćeš me naći.
(Ode.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.