Herceg Vladislav/14
| ←Treći prizor | Herceg Vladislav Pisac: Jovan Subotić ČETVRTI PRIZOR |
Peti prizor→ |
ČETVRTI PRIZOR
1. GRAĐANIN (sam):
Opet rat! Pa neka mi samo ko rekne, da ovaj svet nije poludio! Ako ko sedne na stolicu, na kojoj je drugi rad sediti: eto rata; ako Turci zakolju kakvu neposlušnu rajetinu: eto rata; ako je kom do besa: eto rata; ako je kom do nevolje: eto opet rata! Rat od ovud, rat od onud: nemože pošten čovek da ima mira! Hoćeš tuđe, hoćeš da si bolji od gospodara, hoćeš sve više i više, hoćeš da se bodeš šut s rogatim: mora da bude đavolski posao. Pa ko da strada? Ja, koji nisam kriv! — Danas sam svoj gospodar, i imam koju kukavicu, a sutra sam prosJak, i tuđ sluga, ako me jošt ne umlate. E, ali hoćemo da povratimo slobodu! Bili se tući onda, kad ste je izgubili, pa je nebi ni izgubili, nego onda jedni deri na jednu stranu, drugi na drugu, a Turčin sad jednog, sad drugog, pa sve te u vreću: a sad da se mi tučemo i krvavimo! A, baš, kad bi bili ludi! Meni je sve jedno, ko bio gospodar, da bio, govorio srbski ili turski, nosio turban il’ kalpak: samo neka je meni dobro, i neka sam ja na miru! Ali hajde, da idem i ja za njima, jer će reći, da sam izdaica pa eto mi zla i pre rata. Izdaica? Šta Je to izdaica? Ko sebe gledi, i čuva ono, što ima: je l’ to izdaica? Taman posao! Ta taj nikom ništa ne izdaje, već gledi da, što ima, zadrži, pa zašto da je izdaica? Luda reč! Ma kad neće da čuju, kad im govoriš ono, što valja, pa mi pametni moramo da igramo, kako nam oni ludi sviraju. — (Traži kapicu.)
Daj da se ide, zašto ako jošt jedared pruže prst na mene, biće pokora više, nego baš i u samom ratu.
(Ode.)
|