[Hvalio se Filip Budimlija]
Hvalio se Filip Budimlija
U mejani međ drugi Madžari,
Oj Madžari moja braćo draga!
Idem sada konja podkovati,
Podkovati sa zlatnim pločama, 5
Sa srebrni klinci prekovati;
Jer troicu imam pogubiti:
Jedno mi je Kraljeviću Marko,
A drugo je Relja od’ Pazara,
A treće je Miloš Obiliću. 10
Slušao ga Baloša Madžaru,
Ne budali FILIP Budimlija,
Ti ne treba, da ideš do Marka,
Sam će Marko na kolena doći,
Piši knjigu, ja ću je odneti. 15
To je Filip jedva dočekao,
Piše knjigu Kraljeviću Marku;
Kad je Filip knjigu napisao,
ON je dade Balošu Madžaru,
Pak je nosi u Prilipa bela; 20
Kad je došo kod Markova dvora,
AL Markovi dvori zatvoreni,
On udara alkom u kapiju,
To dočuo Kraljeviću Marko,
Kako čuo sablju prepasao, 25
Pak iziđe, otvori kapiju,
A kad, vidi Balošu Madžara,
U bele se uvatiše ruke,
Za junačko pitaju se zdravlje.
Knjigu vadi Baloša Madžaru, 30
Pak je daje Kraljeviću Marku,
Knjigu čita Kraljeviću Marko,
Knjigu čtije, a grotom se smeje.
Pita njega ostarica majka,
Oj Boga ti Kraljeviću Marko, 35
I dosad su knjige dolazile,
AL se nisi grotom osmejavo.
Al, besedi Kraljeviću Marko:
A kako se ne bi odsmejavo,
Samo slušaj, šta mi FILIP piše, 40
Da troicu ima pogubiti,
Prva mene Kraljevića Marka,
Pak će onda na Nova-Pazara,
Da pogubi Relju OD Pazara,
A onda će pod Ceru planinu, 45
Da pogubi Miloš’ Obnlića.
Svetuj mene moja stara majko,
Jal ću zvati Relju, jal Miloša?
Al besedi njemu stara majka:
Ne treba ti ni Miloš, ni Relja, 50
Ako Bog da, i sreća junačka.
DOK Ti Filip tvoje oči zgledi,
Ne će smetn s tobom govoriti,
A kamo li na mejdan izići.
Stann sine, da te na put spremim, 55
Da umesim tanke brašenice,
I nalijem tri buklije vina.
U tom većem zorke zabeliše,
I danica pomolila lice,
Konja spralja Kraljeviću Marko, 60
Kad je Marko konja opravio,
Sa svojom se majkom oprostio:
S Bogom ostaj moja mila majko,
Bogom ostaj za dva za tri dana,
Dok otidem do Budima grada, 65
I pogubim Šokičnć Filipa;
Pak otide niz to polje ravno,
I dojezdi do Budima. grada.
Kad je bio kod Budima blizu,
A on nađe triest beljarica. 70
Božja pomoć trijest beljarica,
Kažnte mi, što ću da vas pitam,
Di su dvori Filipa Šokčića.
Al besede trjest beljarica;
Lako mu je dvore poznavati, 75
Lako mu je, ostali mu pusti,
Sve smo triest njegove robkinje;
Kada uđeš u bjela grada,
Pak se maši sa desna na levo,
S glavama su dvori nskićeni, 80
Koliko je pogubio duša,
Toliko je poređao glava.
S Bogom ostaj trijest beljarica,
Kad je došo kod gradske kpije,
On ogrnu bugar—kabanicu, 85
A šarca je vrlo razigrao,
On se junak na njemu snuždio,
A kad uđe u bijela grada,
Šarac skače i napred i natrag,
Pak iz zemlje povadi kamenje, 90
Pa polupa Grcima dućane.
Povikaše Grci i trgovci:
Mili Bože! da čudna konjica,
Mili Bože! da loša junaka.
DOK ga vidi FILIP Budimlija, 95
Ne treba mu ni sablja, ni koplje,
Tako će mu na mejdan izići.
Vidi Marko Filipove dvore,
A pred dvorom jedna vita jela,
A POD Jelom Filipova ljuba, 100
Vezak vezla POD zelenom jelom,
U TOM dođe Kraljeviću Marko;
Božja pomoć Filipova ljubo!
Jel’ KOD dvora pobratim Filipe.
AL besedi Filipova ljuba: 105
ID odatle crni Ciganine!
Što bratimipg moga gospodara;
Ni dosad se nije bratimio,
Sas Cigani i s taki bećari.
To se Marku na ino ne može, 110
Već proteže svoju desnu ruku,
Udari je šakom po obrazu,
Sne je zube u grlo sasuo,
Pa ON pruža opet desnu ruku;
Jer smotrijo đerdan’ oko vrata, 115
Pa pokida tri đerdana S vrata,
Pa ji sasu sebi u džepove.
Fala Bogu, danas piti mogu,
Pak otide u mejanu ladnu,
Sveza šarca pred mejanom ladnom. 120
Mejandžia! donesi mi vina,
Ne nosi mi u TVOM sudu vina.
Već evo ti puce sa košulje.
Donese mu mejandžia vina.
Pije vino Kraljeviću Marko, 125
Tek se Marko S VINOM razigrao,
AL eto ti FILIP Budimlija,
Smotrio je Markova Šarina,
Pred mejanom, di kopa nogama.
AIĐ poteže Filip Budimlija, 130
On poteže laka buzdovana,
Pak udara Markova Šarina,
Pišti Šarac kano ljuta guja,
AL besedi Kraljeviću Marko:
More pobro ne udri mi žrdrebe; 135
Već od’ amo, da pijemo vino,
Ako piješ, za tvoje ćeš novce;
Jer znaš brate, više piti ne ćeš.
Al besedi Filip Budimlija:
A kako ću s tobom piti vino, 140
Kad si mene (i) srce razderao.
Zašto si mi ljubu nagrdio,
Pre vremena di neima zuba.
Nisam ti je brate nagrdio
Neg nikakvi crni Ciganinu. 145
Više Filip trpiti ne može,
Ajd’ na mejdan, pak šta nam Bog dade.
Odi more, da s’ napiješ vina,
Prečesti se na poslednjem času.
Neće Filip s Markom piti vina. 150
Iziđoše na mezevo ravno,
Razigraše konje od mejdana ,
Potegoše koplja uboita,
Pušta koplje Filip Budimlija,
Dočeka ga Kraljeviću Marko, 155
Dočeka ga u desnicu ruku,
Na troje mu koplje salomio.
Kad to vidi FILIP Budimlija,
More stani Kraljeviću Marko!
To je koplje vrlo loše bilo, 160
Nego idem da drugo donesem.
Stani brate FILIP Budimlija!
DOK ja moje ovo loše bacim,
Onda ćemo koplja promenuti.
Kad to vidi Filip Budimlija, 165
Pleća dade, a begati stade.
Kad to vidi Kraljeviću Marko,
On poteže perna buzdovana,
Udari ga među pleća živa,
Na pleći mu pendžer načinio, 170
Vidi mu se džigerica bela,
Vndi mu se i bela i crna:
Pa sa njega poskida odelo,
Da mu vidi ostarica majka,
Kakvij beše FILIP Budimlija. 175
Posle ode FILIPOVOM dvoru,
Te poara i popali dvore,
Vernu ljubu u robstvo odveo.
Sad ćeš ljubo da Cigana dvoriš;
A kad dođe u to polje ravno, 180
Svi odvede trjest beljarica,
Odvede ji u Prilipa bela.
Svi je trjest razudao Marko,
Samo jednu Filipovu ljubu
Ostavio, da mu dvori majku. 185
Prepevana od Maksima Ivanovića
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
