Hajka Atlagića i Jovan bećar

Izvor: Викизворник
Pređi na navigaciju Pređi na pretragu

0001 Pošetala Hajka Atlagića;
0002 Na Hajkuni divno odijelo:
0003 Jedna glava, sedam perišana;
0004 Jedne uši, a dvoje minđuše;
0005 Jedno grlo, tri drobna đerdana;
0006 Jedne pleći, tri kavada žuta;
0007 Jedne ruke, troje belenzuke;
0008 Jedno srce, tri zlatna pojasa;
0009 Na nogama gaće šarovite,
0010 Kakve su joj klete iskićene!
0011 Do koljena vuci i bauci,
0012 Od koljena sitne veverice,
0013 A pokraj njih sve junački brci,
0014 Na usperku pašin delibaša,
0015 Oko njega trideset delija;
0016 Na učkuru dvije kujundžije:
0017 Jedan kuje, drugi pozlaćuje.
0018 Šeta mlada niz novu čaršiju
0019 Pred dućane Jovana bećara:
0020 „Božja pomoć, Jovane bećare!”—
0021 „Zdrava bila, Hajko Atlagića!
0022 „Zdrava bila, i gaće derala,
0023 „A i meni halvaluka dala.”
0024 Veli njemu Hajkuna đevojka:
0025 „O Jovane, Bog te ne ubio!
0026 „A šta ću ti dati halvaluka?
0027 „Da bih dala vezena jagluka,
0028 „U tom nema za te halvaluka;
0029 „Da bih dala tanka boščaluka,
0030 „Ni tu nema za te halvaluka;
0031 „Da bih tebe u ložnicu zvala,
0032 „Ne ćeš, Jovo, ćeti mirovati,
0033 „Veće hoćeš stati vragovati.”
0034 Progovori dijete Jovane:
0035 „Hod’, Hajkuna, da se opkladimo,
0036 „U tvoj đerdan i u mog đogata,
0037 „Đe rečemo, da se sastanemo:
0038 „Jal’ u mome, jal’ u tvome dvoru,
0039 „Il’ u bašči bega Atlagića,
0040 „Da zajedno noćcu prenoćimo:
0041 „Koje prije stane vragovati,
0042 „Neka dade konja, il’ đerdana.”
0043 Progovori Hajkuna đevojka:
0044 „Čuješ li me, dijete Jovane!
0045 „Kad doveče tavna noćca dođe,
0046 „Dođi, Jovo, u zelenu bašču
0047 „Pod nerandžu bega Atlagića,
0048 „Čekaj mene pod žutom nerandžom.”
0049 Pa đevojka ode u dvorove.
0050 Misli Jovo na dućanu svome,
0051 Što mu reče Turkinja đevojka:
0052 Da l’ će doći, da l’ navesti Turke.
0053 U to doba tavna noćca dođe.
0054 Šeta Jovo u zelenu bašču
0055 Pod nerandžu bega Atlagića,
0056 Malo stade pod žutom nerandžom,
0057 Stade jeka kroz zelenu bašču:
0058 Stoji zveka drobnijeh đerdana,
0059 Stoji škripa žutijeh kavada,
0060 Stade klepet mestva i papuča;
0061 Reče Jovo, navela je Turke,
0062 Pa pobježe kroz zelenu bašču.
0063 Javi mu se Turkinja đevojka:
0064 „Kud ćeš, Jovo? Nogu podlomio!
0065 „Znaš li, danas što si govorio.”
0066 Stade Jovo u zelenoj bašči,
0067 Dođe k njemu Turkinja đevojka,
0068 Uze Jova za bijelu ruku,
0069 Vodi njega na gornje čardake,
0070 Pa legoše u meke dušeke.
0071 Zaspa Jovo kako jagnje ludo,
0072 Al’ đevojka spavati ne može,
0073 Okreće se po meku dušeku,
0074 Ud’ri Jova rukom uz obraze:
0075 „O Jovane, ne digao glave!
0076 „Zar ti žališ tvojega đogata?
0077 „Da Bog da ga uzjahali Turci!
0078 „A moj đerdan popili hajduci!”
0079 Kad to viđe dijete Jovane,
0080 On zagrli Turkinju đevojku,
0081 Poljubi je tri-četiri puta,
0082 Da tko broji, i više bi bilo.
0083 Pa zaspaše đece obadvoje.
0084 Kad se prenu dijete Jovane,
0085 Tanku kulu ogrijalo sunce,
0086 Reče riječ dijete Jovane:
0087 „Oj đevojko, mrtvi san zaspala!
0088 „Na pendžere ogrijalo sunce,
0089 „Hoće mene Turci pogubiti.”
0090 Veli njemu Turkinja đevojka:
0091 „Ne boj mi se, dijete Jovane!
0092 „Ja bih tebe mogla ostaviti
0093 „I godinu dana bijelijeh
0094 „U našemu dvoru bijelome,
0095 „Da ne znade ni otac ni majka.”
0096 Pa se skoči na noge lagane,
0097 Pa Jovana u dušekluk sprema
0098 I zatrpa njega dušecima.
0099 Vazdan Jovo u dušeku spava,
0100 Doke njima tavna noćca dođe,
0101 Te namiri i oca i majku,
0102 Ide Jovu na gornje čardake,
0103 I Jovana vadi iz dušeka,
0104 Donese mu gospodsku večeru,
0105 I pokupi žutijeh dukata,
0106 Pa siđoše pred podrume b’jele,
0107 Opremiše dora Atlagića,
0108 Ode Jovo da pod svoju kulu,
0109 Te opremi svojega đogata
0110 I on uze, što imade blaga,
0111 Dobrijeh se dovatiše konja,
0112 Pa odoše u ravne Kotare.
0113 Kad u jutru jutro osvanulo,
0114 Viđe ljuba bega Atlagića,
0115 Đe na kuli ne ima đevojke,
0116 Pokupljeno iz riznice blago,
0117 A ne ima konja u podrumu:
0118 Brže gradi knjigu na koljenu,
0119 Za kćeri je knjigu opravila:
0120 „Za što, kćeri, da od Boga nađeš!
0121 „Svome ocu ti zapali bradu?
0122 „Staroj majci obraze pocrni?”
0123 A Hajkuna drugu šalje majci:
0124 „Ne budali, moja stara majko!
0125 „Da ti znadeš, moja stara majko,
0126 „Kako vlaše plahovito ljubi,
0127 „Ti bi moga baba ostavila,
0128 „Pa b’ otišla stara za kaura.”

Izbor[uredi]

  • Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 79-82.