Hajdučka nesloga
Četa mi se podignula mala
od Perasta bijeloga grada,
četa mala trideset 'ajduka,
a pred četom dvije 'arambaše:
jedno ti je Bajo Pivljanine, 5
a drugo je Limo barjaktare.
Pređe četa preko Krivošija,
i Grahovo i Banjane minu
i eto je na Utes planinu,
pa na Bajov kamen počinula. 10
Pogledaše drumom čavlenijem,
dok golema spaziše junaka,
šarena mu puška na ramenu,
poznati ga oni ne mogahu.
Junak bliže dok pred četu stiže 15
i Bajo ga pozna i družina,
bješe junak Deli Drpa Marko
i on njima “Božja pomoć” viče;
'ajduci mu pozdrav prihvatiše.
Malo sjeli proeglenisali. 20
Otolen se četa primaknula
kod izvora na Mramor planinu,
na vrelu se vode napojiše
i među se eglen otvoriše,
đe bi mogla četa udariti. 25
Govorio Bajo Pivljanine:
“Braćo moja i družino draga,
ja sam dobar šićar uvodio
na Zagorje stotinu volova,
možemo ih lako plijeniti 30
i bez rane i bez mrtve glave”.
A govori Limo barjaktare:
“Ja sam lakši šićar uvodio
preko Tare pet stotin' ovnova
i stotinu pretilih volova; 35
možemo ih lako plijeniti”.
No što reče Deli Drpa Marko:
“A nemojte, braćo moja draga,
da idemo Tari vodi ladnoj,
Tara voda brza i duboka 40
a oko nje zlice i krvavci,
što na jade vazda od uskoka,
jera senat brane i krajinu;
tamo mala nema bez megdana,
a megdana bez mrtvijeh glava. 45
I nemojte, braćo, na Zagorje,
zbog to nakvo stotinu volova,
kad tu nema ćara ni šićara,
a najmanje osvete junačke;
nego, braćo, da vi jade pričam! 50
Kad mi bilo devet godinica,
bez obadva ostah roditelja
i ja uzeh torbu i toljagu
i poturih sebe po svijetu.
Namjera me nanijela bila 55
u Turčina bega Sijerčića
i dvorih ga za sedam godina.
Kad mi bilo šesnaest godina,
ja se bijah malo zamomčio
i šedvanit' s bulama počeo 60
i divno mi kod Turkinja bilo,
meko leći a masno pojesti:
slatko piti a bule grliti.
Dok me noge izdavat' stadoše
i po danu sanak pritiskati, 65
prisjeti se beže Sijenčiću,
pa me zovnu na bijelu kulu
i u svoju uvede odaju.
Tada mi je beže govorio:
‘Ja sam tebe za sevap uzeo 70
i ranio dok te othranio,
sad si momčić od šesnaest ljeta,
idi, Vlaše, u tvoje Banjane
pleti kotac ka' ti krmak otac’.
Ja zatražih, da mi najam plati 75
a on lulu sa čibuka svrati,
te me njime dva puta udari
i išćera iz bijele kule.
Za mnom mlade bule zaplakaše,
a i ja sam suzu upuštio. 80
Uzeh kapu u žalosnu ruku
i ja kući dođoh u Banjane,
kada moja kula porušena
i zovina po ognjištu raste.
Počeh kuću gradit' u Banjane 85
od krovine i od cerovine,
a hranit' se skrobom ovsenijem.
Ne mogah se na to naviknuti,
no otidoh gori u 'ajduke
i postadoh četi 'arambaša, 90
obukoh se u svilu i zlato
i osvetih sebe i miloga;
i na svakom' mome dušmaninu,
kapas'o sam prebijele ruke,
sem Turčinu begu Sijerčiću. 95
Pa vas molim, braćo moja draga,
da idemo na begovu kulu,
da mojega najma potražimo.
Tu će biti ćara i šićara,
kakvog nema u Ercegovini 100
a bez rane i bez mrtve glave”.
Niko Marka ne šće poslušati,
no zadrli đe ko govorio.
Prvi Limo skoči barjaktare,
pa družini svojoj govorio: 105
“Ko će sa mnom neka ide za mnom”.
Za njim, trides poleće 'ajduka
onda skoči Bajo Pivljanine,
pa razgleda i reče družini:
“Ko će sa mnom neka ide za mnom!” 110
Pa na drugu okrenuo bandu
i za njime niđe niko nema
do njegova sestrića Jovića.
Osta Marko bez igđe ikoga,
pa skočio na noge lagane 115
i pomenu Boga istinoga,
pa družini bio govorio:
“Da se ođe, braćo, sastanemo,
sastanemo do petnaest dana”.
To rekoše pa se razdvojiše. 120
Ode Limo Tari vodi ladnoj,
đe no ima pet stotin' ovnova
i stotinu pretilih volova;
udario te ih prihvatio,
no se teška poćer’ podignula, 125
u Taru ih vodu naćerala,
polovinu voda utopila;
ono drugo što je skapulalo,
polovina bješe pod ranama.
Bajo zdravo doša' na Zagorje, 130
prihvatio stotinu volova,
a dvanaest posjeka čobana;
pa ga teška poćer' poćerala
a sa Bajom niko od 'ajduka
do njegova sestrića Jovića. 135
Oteše mu stotinu volova
a raniše sestrića Jovića,
zadaše mu sedamnaest rana;
ma uteče Bajo Pivljanine
i ranjena unese sestrića. 140
Marko ode kalovitoj Drini
i bijeloj Sijerčića kuli.
Kad avlija kuli zatvorena,
pa se muči Deli Drpa Marko,
da uskoči u mermer avliju, 145
pa uza zid pušku prislonio
i penje se puški uz pasove,
na avliju dok je izašao,
pa sa zida skoči u avliju.
Mandal mače vrata otvorio 150
bješe akšam na zemlju panuo,
kad evo ti bega Sijerčića
i on nosi kalajli ibrika,
'ćaše Turčin avdes da uzima.
A kad Turčin u avliju side, 155
dočeka ga Deli Drpa Marko,
od sebe ga nožem udario,
dok mu pasji život izvadio;
pa uleće u bijelu kulu
i uhvati bule svekolike, 160
kad nijedne jaranice nema,
no pomrle ili se udale.
Uhvatio tananu kadunu,
Te je vrelim gvožđem opasao,
da mu kaže žute madžarije. 165
Kada mukam' odoljet ne moga,
no mu kaza žute madžarije.
Marko nasu torbu obramnicu,
pa on uze dvije puške male
i uzima sablju okovanu, 170
i tri kadi sa grla đerdana.
Kad je rekao da je naplatio,
na avliju bule isturio,
pa bijelu kulu zapalio
i uteče u goru zelenu. 175
Eto Marka tamo i ovamo,
dokle dođe na Mramor planinu,
kad tu druga đavoljega nema.
Pa se Marko po Mramoru vije,
Marko vije tri bijela dana 180
a druga mu đavoljega nema.
Kad četvrto jutro osvanulo,
osvanulo i sunce granulo,
kad evo ti Pivljanina Baja
i on vodi ranjena sestrića, 185
na njemu je sedamnaest rana.
Malo sjeli te se odmorili
i Bajo se Marku izjadio,
dok eto ti Lima barjaktara
i on vodi polovinu druga, 190
pa i od njih pola ranjenijeh,
i on sio te se odmorio,
odmorio, vode napojio
i ranjenim' rane previjao.
Jedan drugom po istini kažu, 195
đe su bili, đe li izginuli.
Ili dobar šićar zadobili.
Pa da vidiš Deli Drpe Marka,
đe on skide kapu taftaliju,
te dijeli žute madžarije, 200
svakom daje što je za kojega,
a najviše Baju Pivljaninu;
pa on uze dvije puške male,
sve u srmi i suvome zlatu,
jednu daje Pivljaninu Baju, 205
onu drugu Limu barjaktaru.
Otolen se oni podigoše
i eto ih u Banjane ravne.
Tu ranjenim' rane previjaše,
a mrtvijem' pokoj predadoše. 210
Bajo s Limom ode u Primorje
i odvede zdrave i ranjene;
a ostade Marko u Banjane,
da popravi prebijelu kulu
i da sebi zadužbinu gradi. 215
Bijelu je kulu popravio,
a Vrbu je vodu načinio,
te vječiti spomen ostavio.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
