Pređi na sadržaj

Hajduci izbavljaju zarobljene djevojke

Izvor: Викизворник

* * *


Hajduci izbavljaju zarobljene djevojke

0001 Vino pije Ivanović Marko
0002 S’ svojim pobrom Ivanović Matom
0003 I sa svojih trideset drugova,
0004 Redom side, redom piju vino.
0005 Družini je Marko nazdravljao.
0006 »Zdrav’, družino, braćo naokolo!
0007 Ova čaša rumenoga vina,
0008 Ni u moje, ni u vaše zdravlje,
0009 Već u zdravlje onoga junaka,
0010 Koji bi se ovde nahodio,
0011 Uspeo se jeli u ogranke,
0012 I ponio srčali-durbina,
0013 Pa upito dva vrana gavrana:
0014 ,Gdi ste, tice, vi u boju bile,
0015 Da ste tako krvi zadobile
0016 Sve krvavih nogu do kolina,
0017 A kljunova do crnih očiju?’« 
0018 Kad to čuše trideset drugova,
0019 Sva družina nikom poniknula
0020 I u crnu zemlju pogledala,
0021 Kako reste ditelina trava
0022 Na ogojke ko u cure dojke.
0023 Sam’ ne htide Ivanović Mate,
0024 Već uzimlje srčali-durbina,
0025 Pa se penje jeli u ogranke,
0026 Pa upita dva vrana gavrana:
0027 »Gdi ste, tice, vi u boju bile,
0028 Da ste tako krvi zadobile,
0029 Sve krvavih nogu do kolina,
0030 A kljunova do crnih očiju?« 
0031 Al govore dva crna gavrana:
0032 »Bili jesmo u ravnom Kotaru,
0033 Unde smo mi krvi zadobile.
0034 Jedna ti je četa sahodila,
0035 Sve Kotare redom porobila
0036 I odvela triest divojaka:
0037 Virnu ljubu Ivanović Marka
0038 I još vele plina zaplinili.« 
0039 Kad to čuo Ivanović Mate,
0040 On razvije svijetla durbina,
0041 Razvije ga na devet katova,
0042 Pa pogleda na devet cakala,
0043 I ugleda krvave Kotare
0044 I ugleda plino od Turaka,
0045 Sve ih redom Mate poznavao.
0046 Natrag ti se brzo povratio:
0047 Do po jele hodom sahodio,
0048 A od pola na zemlju skočio,
0049 Pa on iđe do svoje družine,
0050 Pa družini ’vako besidio:
0051 »Ej ti bora, družbo naokolo!
0052 Svi skačite na noge lagane,
0053 Pa mi hajmo klancu Jadikovcu
0054 Dočekati Turke janičare,
0055 Ne bi li nam Bog i srića dala
0056 Ne bi li mi Turke pogubili.
0057 Natrag ćemo cure povratiti
0058 I mog pobre virnu Anđeliju.« 
0059 Kad to čuo Ivanović Marko,
0060 On se skoči na noge lagane,
0061 Pa družini vikom zaviknuo:
0062 »Na noge se, braćo i družino!
0063 Mi hajdemo klancu Jadikovcu
0064 Zasidnuti klanac Jadikovac,
0065 Ne bi li nam Bog i srića dala,
0066 Ne bi li mi Turke pogubili
0067 Natrag naše cure povratili!« 
0068 Kad to čulo društvo naokolo
0069 Sve se skače na noge lagane,
0070 Oni iđu klancu Jadikovcu.
0071 Kad su došli klancu Jadikovcu
0072 Šta besidi Ivanović Marko:
0073 »Ej vam bora, braćo naokolo!
0074 Ne pucajte svojizih pušaka,
0075 Dok ja moje ne ispalim puške!
0076 Vi hajdete za jele zelene,
0077 A ja hoću za studenu stinu.« 
0078 Kad to čulo društvo naokolo,
0079 Svi se kriju za jele zelene,
0080 Ali Marko za studenu stinu.
0081 Jopet im je Marko govorio:
0082 »Ne pucajte svojih dževerdana,
0083 Dok ne pukne moja granalija.« 
0084 U ta doba Turci janičari
0085 Mnogi pišci, mnogi i konjici.
0086 Prvi iđe buljubaša Mujo
0087 I on vodi Ivanović ljubu.
0088 Za njim iđe gojeni Alile
0089 I on vodi kićenu divojku.
0090 Za njim iđe Jarebica Mujo,
0091 A za Mujom beg Pilipoviću,
0092 I on vodi virenicu ljubu.
0093 Za njim ti se Turci izredali.
0094 A da čuješ buljubaše Muje,
0095 On zavika iza svega glasa:
0096 »Ustegnite konje od megdana!
0097 Ovde ćemo ponapit se vina.« 
0098 Kad to čulo društvo janičara,
0099 Ustegnuše konje od megdana,
0100 Izredaše uz studenu stinu,
0101 Pa uzeše rujno piti vino.
0102 Ljuto cvili Ivanović sestra,
0103 Ljuto cvili i suze proliva
0104 I proklinje buljubašu Muju:
0105 »Kurbin sine, buljubaša Mujo,
0106 Šta si mene od doma vodio?« 
0107 Kad to čuo buljubaša Mujo,
0108 On joj dade tešku zaušnicu;
0109 Kako je je lasno udario,
0110 Dva joj bila poletiše zuba,
0111 I dva mlaza krvi potekoše:
0112 Ona pade na zelenu travu.
0113 Virna ljuba Ivanović Marka,
0114 Virna ljuba spominje se Marka:
0115 »Gdi si sada, Ivanović Marko?
0116 Što mi nisi amo dohodio
0117 Pogubiti buljubašu Muju?« 
0118 Kad to čuo Ivanović Marko,
0119 Svomu srcu odolit ne može,
0120 Već uzima dugu granaliju,
0121 I ovako pušci govorio:
0122 »Puško moja, duga granalijo,
0123 Pogubi mi buljubašu Muju!
0124 Kada dođem krvavu Kotaru,
0125 Hoću s tebe drvo skidivati,
0126 Na tebe ću srebro naticati.« 
0127 Znamena se, puška vatru dade,
0128 I pogodi, kud je naumio:
0129 Više brka, u čelo junačko
0130 Iz Muje je zrno izgonio,
0131 U Alu je zrno ugonio,
0132 Iz Ale je zrno izgonio,
0133 U Mehmeda zrno ugonio,
0134 Iz Mehmeda zrno izgonio,
0135 U bega je zrno ugonio:
0136 Umah puče trideset pušaka,
0137 Umah pade trideset Turaka.
0138 Alabanda, zaturi se kavga,
0139 Ni brat brata poznati ne može.
0140 Tu se biju tri bijela dana,
0141 Kad četvrto jutro osvanulo,
0142 Nu da vidiš Ivanović Marka:
0143 Pala magla od neba do zemlje,
0144 Ne vidi se nikoga do Boga,
0145 Moli Boga Ivanović Marko,
0146 Da mu dade od Drine vedrine,
0147 Jugovine od Hercegovine,
0148 Da mu digne maglu iz planine,
0149 Da izbroji svoju družinicu.
0150 Bog mu dade od Drine vedrine,
0151 Jugovine od Hercegovine,
0152 Diže njemu maglu iz planine.
0153 Marko broji svoju družinicu:
0154 Ni jedan mu poginuo nije!
0155 Ode Marko krvavu Kotaru,
0156 I odvede triest divojaka,
0157 Pa se natrag opet povratio,
0158 I on ode u Janju planinu.
0159 Hajdukovat, kud i prije bio.


Izvor

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/5. Junačke pjesme (uskočke i hajdučke pjesme), knjiga osma, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1939.