Hajduci/11
6.
(Jedan Turčin beži, za njim trči Andrija i izdaleka opali na njega, no ne pogodi ga)
ANDRIJA (iza pozorišta): Drži ga, Vitomire!
TURČIN (padne pred njim): Aman, junače, da si mi tri put po Bogu brat, nemoj mi glavu uzimati!
VITOMIR: Imaš li staru majku?
TURČIN: Imam, slepa je od dve godine.
VITOMIR: Beži onamo! (Pokazuje mu rukom). Šuma je gusta, možeš se sakriti. Preko one glavice je selo.
ANDRIJA (dotrči i zamahne handžarom): Šta stojiš, te ne ubijaš psa!
VITOMIR (uhvati ga za ruku): Nemoj, ima staru majku!
ANDRIJA: Zar nas nije rodila mati? (Hoće da se otrgne).
VITOMIR: Beži, dečko! (Turčin uteče).
ANDRIJA: Imaš li ti pameti, Vitomire?
VITOMIR: Ovo je mojoj majci za zdravlje, ili može biti za dušu.
ANDRIJA: Šta mi je do tvoje majke, kad se psine ubijaju. (Hoće da se otme).
VITOMIR: Pre ću ja poginuti nego on!
ANDRIJA: Je l' to lepo? Kome opraštaš? Turčinu!
VITOMIR: Pa i Turčin je čovek.
ANDRIJA: Ej, moj Vitomire, tako se ne hajdukuje!
|