Rasla Joka jedina u majke;
Kad je Joka na udaju bila,
Majka Joku za hajduka dala,
Za hajduka, za nemila draga.
Sinoć hajduk iz gorice dođe 5
I donese zelenu dolamu,
Na dolami dva svilena džepa;
Joka vati u svilene džepe,
Pa izvadi pletu đevojačku,
Pozna pletu po zelenu traku, 10
Pa se vati rukom u džepove,
Pa izvadi od junaka ruku,
Pozna ruku po zlatnu prstenu;
Ciknu Joka do Boga se čulo.
To je jutro Joka podranila; 15
Ona pere krvave haljine,
Često roni suze niz obraze,
A spominje svoju staru majku,
Kad pogleda niz polje zeleno,
Kad li idu sluge materine 20
U kočija preko polja ravna
Ka' no zv'jezda preko neba sjajna.
Daleko ih ugledala Joka,
Malo bliže pred njih išetala,
Njima veli Joka materina: 25
„Boga vama, sluge materine!
„Kako moja ostarila majka?“--
„Dobro tvoja ostarila majka;
„Brata Pavla tvoja ženi majka,
„Sestru Pavu udaje ti majka; 30
„Još je tebe pozdravila majka,
„Da se spremiš što gođ bolje možeš,
„Pa ti hajde što ti brže možeš.—“
„Pričekajte sluge materine,
„Da s' nakupim svakojaka dara, 35
„Zanajviše zlatnoga prstenja.“ —
„Ne budali, Joko materina!
„Bogata je mlada Pavlovica,
„Preteklo je dara svakojaka,
„Zanajviše zlatnoga prstenja.“ 40
Opremi se Joka materina,
Ona sjede u kočije ravne,
Pa polazi preko polja ravna
Ka' no zvjezda preko neba sjajna.
Kad su bili kroz goru zelenu, 45
Zakukala sinja kukavica.
Njima Joka tijo besjedila:
„Kakva ono ovđe kukavica?
„Baš ko moja ostarila majka.“ —
„Muči, bolan, Joko materina! 50
„Ono nama ovđe ovca bleči,
„Janje traži ne može ga naći.“ —
Kad dođoše materinom dvoru,
Brata Pavla u raku spuštaju,
Sestra Pava pod pokrovom spava. — 55
