Fijaker stari

Fijaker stari ulicama luta
I sobom nosi zaljubljeni par.
Cele noći sneg polako pada,
A dvoje mladih greje srca žar.

Prošla je noć kao oka treptaj
I zora rana sad ostavlja svoj trag.
Ja napuštam sad najmiliju dragu,
Sve divne noći, i taj Sombor grad.

Samo da mi se lastom stvoriti
I da mogu nebom leteti,
Leteo bih ceo dan i noć,
Samo da mogu svojoj dragoj doć.

Fijaker stari sad više ne luta
I ne čuje se onog vranca bat.
Zaboravit moram svoju dragu,
Sve divne noći, i taj Sombor grad.