Ferman stiže iz Stambola
Ferman stiže iz Stambola
bujruntija iz Travnika,
a jadija iz Saraj'va
da podignu janjičare,
janjičare, graničare, 5
da ufate dva Morića,
dva Morića, dva pašića.
Podigoše janjičare,
janjičare, graničare,
pofataše dva Morića, 10
dva Morića, dva pašića,
Morić Ibru i Aliju,
pofataše, zavezaše,
niz Saraj'vo i' natiraše.
Kroz Sarače i Kovače, 15
progovara Morić Ale:
„Oj, boga ti, Dizdar-aga!
Popusti nam bele ruke!
Nek' moremo zapivati,
staru majku spominjati!" 20
Zapjevaše dva Morića:
„Oj, Saraj’vo, dugo li si!
Baščaršijo, široka si!
Krčmarice, fina li si!
Dosta si nam piva dala! 25
Naša majko, mila li si!
Dobro ti nas othranila,
od dušmana učuvala,
do danas nas pričuvala.”
Pitu kuha stara majka, 30
stara majka dva Morića;
u ruci joj oklagija,
a u drugoj zlatan ibrik.
Ja kad čula oba sina,
oklagiju salomila, 35
zlatan ibrik ulupila
pa poleti niz Sarače,
bosonoga, bez papuča,
gologlava, bez fesića,
a raspasa, bez pojasa. 40
Kad je biia kroz Sarače,
kroz Sarače, kroz Kovače,
progovara stara majka:
„Jazuk vama, svi sarači,
svi sarači, svi kovači, 45
što pušćaste dva Morića,
da ji gone savezani'!”
Kad su čuli svi sarači,
svi sarači, svi kovači,
svi ćefenke pritvoriše, 50
pa za majkom poletiše.
Kad su bili na Vratniku,
tuj stigoše Dizdar-agu.
Progovara stara majka:
„Oj boga ti, Dizdar-aga! 55
Daj mi pusti jednog sina,
jali Ibru, jali Alu!
Na poklon ti svi Sarači,
svi Sarači i Kovači!"
Progovara Dizdar-aga: 60
„Aj, ne luduj, stara majko!
Pustiću ti oba sina,
do kad sutra petak svane."
Ode majka dvoru svomu.
Otiraše dva Morića, 65
u hapsanu zatvoriše.
Da kad sutra petak svanu,
istom sabah zaučio,
izvedoše dva Morića,
dva Morića, dva pašića, 70
izvedoše, obisiše,
do dva topa opališe.
Kad je majka tope čula,
poletila Dizdar-agi.
Kad ugleda dva Morića, 75
na rukam' im lisičine,
na nogama bukagije,
a o vratu zlatan gajtan,
odma' u njoj srce puče.
Grdna rano dva Morića!80
