Fatu prosi hodža Bešlagiću,
Fatu prosi, Fata se ponosi:
— Što će meni hodža Bešlagiću?
Kad je njega Vlahinja rodila
u papradi, čuvajuć' prasadi, 5
u jelovu koru zavijala,
šaren guja, šaren povoj bila!
Kad je hodža glase razumio,
on napisa do tri hamajlije.
Prvu piše, u vatru je baca: 10
— Ne nos’, vatro, knjige ni jazije,
veće pamet u djevojke Fate!
Drugu piše, u vodu je baca:
— Ne nos’, vodo, knjige ni jazije,
veće pamet u djevojke Fate! 15
Treću piše, pod kamen je baca:
— Ne pritiskaj, kamene, jazije,
veće dušu u djevojke Fate!
Kad je bilo oko pola noći,
dilber Fatu zaboljela glava. 20
Ona ide hodži Bešlagiću:
— Otvor’ vrata, zapali me vatra!
Al’ joj hodža da otvori neće.
Opet ona vako govoraše:
— Otvor’ vrata, hodža Bešlagiću, 25
otvor’ vrata, odnese me voda!
Al’ joj hodža da otvori neće.
Opet ona tiho govoraše:
— Otvor vrata, hodža Bešlagiću
otvor vrata, pritište me kameni! 30
Al joj hodža da otvori neće
a njoj živo srce prepuknulo.
Reference
Izvor
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 511-512.
