[Fala bogu, fala jedinome]
Fala bogu, fala jedinome,
Zakukala sjajna kukavica,
Usred zimu u svetog Jovana.
I zakuka mladog Radojicu.
Zapita gu mladi Radojica: 5
A što kukaš sjajna kukavice,
A što kukaš kad ti vreme nije.
Da l’ si žedna, el si ogladnela?
Nisam žedna, nisam ogladnela,
Nisam more sjajna kukavica, 10
No sam more mlada udovica,
Pa sam došla tebe da te uznem.
Pe smem, ne smem. sjajna kukavice,
Ti si imaš dete Nikolicu,
Dete more od sedam godina. 15
U junastvo po junak od mene,
A u kavgu jesje kavgadžija,
U pijanku jesje pijanica,
I smene će kavgu da zametne,
I mene će mladog da pogubi. 20
Uzni mene mladi Radojice,
Lako ću si dete pogubiti,
Ću da legnem mlada bez bolesa,
Ću naručim na dete Nikolu,
Ću naručim što mu nana bolna. 25
Bolna lega oće i da umre.
I na dete ljudi dokazuju,
Da će nana more da mu umre.
Dete ćuti ništa ne govori,
Dete ćuti bele suze roni. 30
Ajde, ajde, pa dođe u dvore.
Od dolek je bre nanu spazilo,
Ruke širi u lice gu ljubi:
Što li ti je moja mila nano,
Da l’ te, nane, glava zabolela. 35
Je l’ te, nane, groznica fatila?
Progovara ostarela majka:
Ni me sine glava zabolela,
Ni me sine groznica fatila,
No mi teška muka pripadnula. 40
Da si ideš u toj sinje more,
Da doneseš leka od doleka.
Dete ćuti ništa ne govori,
Dete ćuti bele suze roni.
Ajde, ajde, do tuj gustu goru, 45
I pred goru u selo maleno,
I u selo sestrica Milica.
Ruke širi u lice ga ljubi:
Gde ćeš brale, do moj mili brale,
Kam ti brale tatkovo oružje, 50
Da l’ ne znaješ do moj mili brale,
Od čega je tatko poginuja?
Dete ćuti ništo ne govori,
Dete ćuti bele suze roni.
Pa se vrnu u beli dvorovi. 55
Od dolek ga nana opazila:
Gde ćeš sine, do moj mili sine?
Dete ćuti ništo ne govori,
Dete ćuti bele suze roni.
Pa si uze tatkovo oružje. 60
Ljuto ga je nana proklinjala:
Šće ti sine, glavu ti otseklo?
Dete ćuti ništo ne govori,
Dete ćuti bele suze roni.
Ajde, ajde, do tuj gustu goru. 65
A iz goru puška je puknula,
Okrenu se dete Nikolica,
Okrenu se na levo na desno,
Pa opazi mladog Radojicu,
Manu sabljom otseče mu glavu, 70
Pa ga metnu konju u zobnicu,
Pa donese kude svoju nanu:
Te ti nane leka od doleka,
Te ti nane te studene vode,
Te ti nane bela perunika. 75
Više bela pomalo crvena.
Manu sabljom, otseče vu glavu:
Legaj nane, oba da legate,
Da legate, da se nalegate.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
