[Fala Bogu, fala jedinome]
Fala bogu, fala jedanome,
da li grmi, da l’ se zemlja trese?
Niti grmi, nit se zemlja trese;
šenl’k čini care Sulejmane,
zarobija lepoga Stefana, 5
turija ga u t’mna z’ndana;
govori mu care Sulejmane:
„Poturči se, lijepi Stefane!
Daću tebe polovin državu,
i daću ti mlađu sultaniju.“ 10
Govori mu lijepi Stefane:
„Ja neću se mladi poturčiti,
ni Hristovu veru pogaziti,
da mi dadeš i celu državu,
da mi dadeš i mlađu sultaniju; 15
ja imadem i svoju državu
što je mene babo ostavija!”
Pa ga vide ćerka sultanova,
govojri mu ćerka sultanova:
„Poturči se, ja ću da te uznem, 20
a moj babo daće ti državu,
on će t’ dati polovin državu."
Govori gu lijepi Stefane:
„Ja neću se mladi poturčiti,
nm Hristovu veru pogaziti, 25
da mi dadeš i celu državu;
ja imadem i svoju državu
što je meni babo ostavio;
pokrsti se, ja ću da te uznem,
da te nosim u zemlje kaurske, 30
tamo da mi samo svilu predeš,
svilu predeš, i na svilu sediš,
da te služiv dvanajes sluškinja."
Govori mu sultanova ćerka:
„Čuješ li me, lijepi Stefane! 35
Da čekamo petak, turski svetak,
car će otis u belu džamjiju,
a carica u vruće amame,
meni će mi ključe ostaviti”.
Pa čekali petak, turski svetak, 40
car otide u belu džamiju,
a carica u vruće amame,
njojzi su gu ključe ostavili;
pa se diže sultanova ćerka,
otvori mu t’mnoga z’ndana, 45
te mi pušti lepoga Stefana;
pa mu uze do tri dobra konja,
Stefe šarca i sultane vranca,
a trećega blagom tovariše;
otidoše preko turske zemlje, 50
otidoše zemlje kaurinske.
K'd mi dođe care Sulejmane,
pravo ide kod t’mnog z’ndana,
pa govori care Sulejmane:
„A kamo mi lepoga Stefaia? 55
A de mi je mlađa sultanija,
sultanija, moja mila ćerka?"
Govoriv mu druge mile ćerke:
„Otišla je preko turske zemlje,
otišla je u zemlje kaurske, 60
ugrabila lepoga Stefana”.
Piše knjigu care Sulejmane
te gu praća mlađoj sultaniji,
u knjizi gu ovako govori:
„Čuješ li me, mlađa sultanijo! 65
Da l’ je oilom, da li dragom voljom?
Ako bilo i to, ćero, silom,
će podignem svoju silnu vojsku,
će bastišem te zemlje kaurske,
tebe ću te, kćero, izbaviti, 70
zarobiću lepoga Stefana!”
Kšigu gleda mlađa sultanija,
knjigu gleda, drugu sitnu piše:
„A moj babo, care Sulejmane!
Neje silom, no je dragom voljom”. 75
Pa mi dođe carica gospođa,
pa mi dođe od vrela amana,
pravo ide kod z'ndana,
pa govori carica gospođa:
„A de mi je lepoga Stefana? 80
A de mi je mlađa sultanija?"
Govoriv gu njene druge ćerke:
„Pobegla je mlađa sultanija,
pobegla je preko turske zemlje,
otišla je zemlje kaurinske”. 85
Piše knjigu njena stara majka
pa gu praća mlađoj sultaniji:
„Da l je silom, da li dragom voljom?
Ako bilo i to, ćero, oilom,
će podignem jednu silnu vojeku, 90
će bastišem zemlje kaurinske,
će zarobim lepoga Stefana,
tebe ću te, ćero, izbaviti”.
Kšigu gleda mlađa sultanija,
knjigu gleda, drugu sitnu piše: 95
„Čuješ li me, moja stara majko!
Neje silom, već je dragom voljom;
da znaš, majko, što je slatko meso,
što je slatko meso svinjetina,
sama bi se, majko, pokrstila!"100
