U ČAS OTKROVENjA
Jauču golih jablanova grane,
U tmuri suton drveta nariču
I pritajeno cvet sunčani viču,
I broje seni na opelo zbrane,
Noć umiranja pronire u niti.
Gordošću svesna debla ridaj guši,
Sokova zrelih čežnja se penuši,
Da poljupcem im sunce odar kiti.
I propinju se grane s očajanjem,
Žele noć kada ukrštaj se slavi
I ponor želja mlaz zenica plavi
I kad likuje kikot nad saznanjem.
...Kad prirode se čin veliki zbiva
Želim, kad zastor raskrije se šumno,
U tvoje oči da tonem bezumno,
Jer u njima se sav čin odsjaiva,
Dok ponor njihov luč mog oka skriva.
(1914)
