U fabrici

U FABIRICI
Pisac: Ratko Pavlović Ćićko^[1]

U noći bez zvuka

U čoporu gladnih vukova

Ljudi bolesni i bez kukova

Samuju!

U dnu bez tišine

U fabrici punoj prašine

Sa porcijom prljave splačine

Danjuju!

U noći bez zvukova

U čoporu gladnih vukova

Ljudi bolesni i bez kukova

Svanjuju!

U doba kad se bure slamaju

Oni po ulicama čamuju

I po lokvama spavaju

I sa žarom u očima

I sa bolom u kostima

I sa bolom u grudima

Stoje!

I celog dana

Ljuti i bez sna

U tužnom i žalosnom vapaju

Traju se da ne skapaju

Na smrdljivom gradskom kamenu

Sa grudima i u plamenu

I bolom u raskrvavljenom ramenu

Zvere se i cere kamenu

Goreći u plamenu!

U danu bez tišine

U fabrici punoj prašine

Sa porcijom prljave splačine

Žive —

Ljudi.

Izvori