U SAMOĆI
U samoći čujem takat
Tvoga srca burna, vrela,
Il' uzdahe kad si sama
Rasplakana, nevesela.
Slušam, brojim, a u duši
Čarobne se draži roje:
I nevine želje one
I molitva za oboje.
Ti si tužna u tvom dvoru,
Moja slutnja meni kaže;
Tvoje druge nisu kadre
Tvoju tugu da razblaže. —
Izmučeno srce tvoje,
Raj zatvoren, mene traži:
Otvori im srce čisto,
Sve im, dušo, kaži, kaži!
Ispovest je olakšica
Kada boli dušu lome —
Blago onom, ko se, bolan,
Poveriti ima kome!
Pa i ja sam eto srećan
Kazujuć' ti svoje bole,
Svoju ljubav nadzemaljsku,
Moj anđele, moj idole!
Ja te ljubim, ljubim, dušo,
Ti mi zemlju nebom stvaraš,
U samoći kada klonem
Ti mi dušu razgovaraš.
Ljubimo se! Ljubav samo
Lepši, večni život daje
I velika dela stvara,
A na smrti — uteha je.
