U samoći

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
U samoći
Pisac: Milorad Popović Šapčanin


SapcaninMilorad.jpg


U SAMOĆI


U samoći čujem takat
Tvoga srca burna, vrela,
Il' uzdahe kad si sama
Rasplakana, nevesela.
Slušam, brojim, a u duši
Čarobne se draži roje:
I nevine želje one
I molitva za oboje.

Ti si tužna u tvom dvoru,
Moja slutnja meni kaže;
Tvoje druge nisu kadre
Tvoju tugu da razblaže. —
Izmučeno srce tvoje,
Raj zatvoren, mene traži:
Otvori im srce čisto,
Sve im, dušo, kaži, kaži!

Ispovest je olakšica
Kada boli dušu lome —
Blago onom, ko se, bolan,
Poveriti ima kome!
Pa i ja sam eto srećan
Kazujuć' ti svoje bole,
Svoju ljubav nadzemaljsku,
Moj anđele, moj idole!

Ja te ljubim, ljubim, dušo,
Ti mi zemlju nebom stvaraš,
U samoći kada klonem
Ti mi dušu razgovaraš.
Ljubimo se! Ljubav samo
Lepši, večni život daje
I velika dela stvara,
A na smrti — uteha je.




Napomene[uredi]

  • Ova pesma je prvi put objavljena u zbirci Žubori i Vihori, str. 111

Izvori[uredi]

  • Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 20-21. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 125 godina.