U pole su dva šatora

U pole su dva šatora
Dva šatora dva čadora.
Jeden bel drugi šaren.
Pod belim Jankula Perune
Pod šarenim Janika Marica.
Oba oni bratac i sestrica.
Jankul bratac Janiki govori:
„Aj Janika mila sestro le!
Ajde sejo da se mi venčame!”
Al Janika bratu sboruvaše:
„Ja Jankule moj mili brato le!
Zašto taka ti brate govoriš
Lel li smo mi bratac i sestra,
Dva rođena brata i sestrica.
Lel te neje od Boga grehota
A od narod zazor i stramota?
Kako brate moglo da to bidne?”
Al Jankule sestri govorio:
„Mila sestro mlado mi Janiko!
Sve to sestro može da nam bidne
Da se zemi bratac i sestrica,
I Jankule so sestra Janika.
Co Janika so sestra Marica.”
Kad Janika brata saslušala
Svoga brata luto proklinala:
Proklet da si moj brate Jankula,
Daj Bože i Perun gromovnik
Da iz nebo vrelo kamen padne
Vrelo kamene i rose krvavo.
Kako rekla to sestra Janika
Kako rekla tako se storilo.
I zapadalo to vrelo kamene
I zapadalo ta rosa krvava
I se ne zeše Jankul i Janika
Dva rođena bratac i sestrica
Dva rođena do dva pobratima.

Izvor

M. S. Milojević. 1869. Pesme i običai ukupnog naroda srbskog. Obredne pesme. Državna štamparija: Beograd. str. 15.