U noći (Za daljna brda beli dan se skriva)
| U noći Pisac: Vojislav Ilić |
Za daljna brda beli dan se skriva,
I tavne noći povija se sen;
Dubrava nema, kô da večnost sniva,
Potmulo huji... U zasenak njen
Po uskoj stazi ja se budan krećem,
I slušam šumor kroz duboki mrak,
I gledam zemlju, okićenu cvećem,
I žudno pijem mirišljavi zrak.
Preda mnom potok vije se i krade
Kô sjajna pruga, svetao i čist,
I baca iskre na grančice mlade,
Na šaren cvetak, na zeleni list.
Uokrug mene tišina je samo,
Kroz brsno granje bledi mesec sja
Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo?
Nit razum kaže, niti srce zna!
Počiva zemlja, počivaju ljudi,
Osećam čisto kako diše noć;
Al' moje srce, ali moje grudi,
spokojstva slatkog ne poznaju moć.
Pa ipak, ja bih do zorice rane,
Bludio tako po tišini toj.
SlušajuĆ kako dotiču se grane,
I tiho šire tajni šapat svoj...
2. maj 1885.
Izvori[uredi]
- Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 250, Vuk Karadžić, Beograd.
|