U noći...

U noći...  (1892)  Pisac: Vera Bugarska-Čonić

U tišini bajne noći,
U prisenku gustog granja,
Gde potočić tiho bruji
Duša moja slatko sanja.

Gde mesec sa bledi zraci
Osvetljava rosno cveće,
Gde no slavuj setno peva
Tu mi mlada duša leće.

Zanosi se uspomenom
Lepših noći, lepših dneva; —
Haj! seća se zlata moga
Što ga duša večno sneva.

A to nebo, plavo nebo
Zvezdanoga puno sjaja.
O, seća me one noći —
Prvog, mekog zagrljaja...

Sretna duša bludi, luta
Kroz predele sreće, milja
Zanoseć se još mirisom
Svog uvelog karanfila...

Kamenica, 27./VIII. 1892.

Izvor

1892. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina sedma, broj 26, str. 401.