[U Mostaru svi novi dućani]
U Mostaru svi novi dućani,
A u njima djeca bazarđani;
To se ne zna — koje j’ od kog ljepše,
Ponajljepši bećar Ibrahimo.
Sve on ljubi mostarske djevojke, 5
Ponajviše efendinu Hanu.
Kad’ vidješe baše od Mostara,
Napisa[e sitne harzuhale,
Spremiše ji’ paši od Taslidže.
„Aman, pašo, aman, gospodaru, 10
„Od zuluma durat ne moremo,
„Zulumćara bećar Ibrahima.
„Ibro ide mraku po sokaku.
„Pa on ljubi žene no sokaku.
„Provaljuje prebijele kule, 15
„Te on ljubi sumbul udovice
„I djevojke rumene ružice!
Kad’ to začu paša od Taslidže,
Uput spremi deli-bašu Muja:
„Hajde tamo bijelu Mostaru, 20
„Dovedi mi bećar Ibrahima,
„I Ibrove savežite ruke —
„I Ibrovu sa ramena glavu!“
Mujo ode bijelu Mostaru,
Traži Ibra tri bijela dana — 25
Nađoše ga u novome hanu,
Na krilu mu efendina Hana.
Uhvati ga, saveza mu ruke,
Odvede ga bijeloj Taslidži.
U Čajniču konak učiniše. 30
Stade Mujo večer večerati.
Dvori njega d’jete Ibrahime.
„Hodi, Ibro, da mi večeramo!“
— „Ne mogu ti večerati, Mujo,
„Kaharli sam večerat’ ne mogu. 35
„Vet mi b’jele popustite ruke,
„A u ruke dodaj mi tamburu,
„Da razbijem kahra po srdašcu!“
Pa mu Mujo popustio ruke,
A u ruke dodade tamburu. 40
Sitno kuca, jasno popijeva;
Tambura se čuje do Čajniča,
Jasno grlo po svemu Čajniču.
To začule čajničke djevojke,
Oko hana oborile vrata, 45
Slušajućn bećar Ibrahima.
P' one mole deli-bašu Muja:
„Pušći nama bećar Ibrahima,
„Daćemo ti trides boščaluka!“
„Ne mogu vi dati Ibrahima, 50
„Na Ibru je katar bujruntija,
„I Ibrove savezane ruke,
„I Ibrovu sa ramena glavu!“
I on ode bijeloj Taslidži,
Tu je Mujo konak učinio. 55
Stade Mujo večer večerati,
Dvori njega d’jete Ibrahime.
„Hodi, Ibro, da mi večeramo!“
„Ne mogu ti večerati, Mujo,
„Kaharli sam, večerat’ ne mogu; 60
„Vet mi b’jele popustnte ruke,
„A u ruke dodaj mi tamburu,
„Da razbijem kahra po srdašcu!“
Pa mu Mujo popustio ruke,
A u ruke dodade tamburu. 65
Sitno kuca, jasno popijeva;
Tambura se čuje do Taslidže,
Jasno grlo po svoj Taslidži.
To začule tasličke djevojke,
Oko hana oborile vrata, 70
Slušajući bećar Ibrahima.
P’ one mole deli baša Muja:
„Bogom brate, deli-baša Mujo,
„Pušći nama bećir Ibrahima,
„Evo tebi trides boščaluka!“ 75
„Ne mogu vi pušćat’ Ibrahima,
„Na Ibru je katar bujruntija,
„I Ibrove savezate ruke —
„I Ibrovu sa ramena glavu,
„Jer on ljubi mostarske djevojke!“ 80
Odvede ga paši u Taslidže,
A paša ga izvede preda se:
„Je l’ istina, bećar Ibrahime?“
„Nij’ istina pašo gospodare,
„Eto pitaj deli-bašu Muja!“ 85
—A, Boga mi, pašo gospodare,
„Kada dođo’ bijelu Mostaru,
„Ja ga traži’ tri bijela dana,
„Ja ga nađo’ u novome hanu —
„Na krilu mu efendina Hana. 90
„Uhvati’ ga pa mu sveza ruke,
„Odvedo’ ga bijelu Čajniču,
U Čajniču popusti mu ruke,
„Dado njemu šimširli tamburu.
„Sitno kuca jasno popijeva; 95
„Začule ga Čajničke djevojke,
„Oko hana oborile vrata,
„Slušajući bećar Ibrahima.
„Tu iskaše, da im pušćim Ibra,
„Davaše mi trides boščaluka. 100
„Odvedo ga bijeloj Taslidži,
„U Taslidži popusti’ mu ruke,
„Dado njemu sićali tamburu.
„Sitno kuca, jasno popijeva;
„Začule ga taslidžke djevojke, 105
„Oko hana oborile vrata,
„Slušajući bećar Ibrahima.
„Tu iskaše, da im pušćim Ibra,
„Za nj’ davaše trides boščaluka!“
„To začuo, paša od Taslidže, 110
Pa se hiti rukom pod jastuke,
Izvadi mu stotinu dukata:
„Na to tebi, bećar Ibrahime,
„Pa ti hajde bijelu Mostaru,
„Pa ti radi, šta si i radio. 115
„Uzmi za se efendinu Hanu,
„Na sramotu čitavom Mostaru!“
