U LISNATOM ŽBUNU...
U lisnatom žbunu
Setan slavuj pesme vije,
A od pesme osetljive
Nojca vrije.
Ponosita ruža
Razavija grudi rujne...
Od milote ne zna slavuj
Što će bujne?
Ispevaće valjda
I dušu do prve zore —
Ta od milja umreti se
Lako more.
I ja pišem, pevam
Bogodane noći svake,
Kao miris lete moje
Pesme lake.
I moja će duša
Sa pesmama da izleti...
Al' sa tebe slatko mi je
I — umreti!
