U Ivana, mlad Ivana bana
U Ivana, mlad Ivana bana,
I u njega lepu seju kažu.
Jeste lepa, al’ je vrlo mlada,
Vrlo mlada od petnajst godina.
Kroz nju su se zemlje zavadile, 5
Devet bana iz devet zemalja,
I dva cara iz dve carevine,
I dva kralja iz dve kraljevine,
Turski paša iza Carigrada.
Pismo piše paša, Perim paša, 10
Pa ga šalje mlad Ivanu banu,
U pismu mu vako govoraše:
„Je li sestru, mlad Ivane bane,
Je li sestru je l’ na mejdan glavu.“
Pismo štije mlad Ivane bane, 15
Pismo štije, grozne suze lije.
Pitala ga Milica sestrica:
„Da moj brate, mlad Ivane bane,
I dosad si pisma razgledao,
Ali nisi suzam’ polivao; 20
Otkud pismo, vatrom sagorelo!“
Al’ besedi mlad Ivane bane:
„U z’o čas si rodila se, sejo,
U z’o čas si rodila se lepa,
I po moju i po tvoju glavu. 25
Kroza te se zemlje zavadile,
Devet bana iz devet zemalja,
I dva cara iz dve carevine,
I dva kralja iz dve kraljevine,
Turski paša iza Carigrada. 30
Pismo piše paša, Perim paša.
U pismu mi ovako govori -
Ili sestru, mlad Ivane bane,
Ili sesgru, il’ na mejdan glavu.“
Al’ besedi Milica devojka: 35
„O moj brate, mlad Ivane bane,
Ako paša sa svatovi dođe,
Ja ću odma’ stati nuz devera,
Ti ispod nji’ dobre konje primaj,
Ne bi l’ tebi bar ostala glava.“ 40
Još su oni u riječi bili,
Sgade zveka oko dvora bela,
Stade zveka kićeni’ svatova,
I pred njima paša, Perim paša.
Izilazi mlad Ivane bane 45
I za njime Milica sestrica,
Ona stade odma’ uz devera,
On ispod nji’ dobre konje prima,
A kad tede ispod đuvegije,
Trže sablju paša Perim paša, 50
Trže sablju, odseče mu glavu,
Mrtva glava crnoj zemlji pade„
Kad opazi Milica sestrica,
Udara se dlanom po obrazu,
Naže bežat’ moru širokome. 55
Al’ povika paša Perim paša:
„Bogom braćo, kićeni svatovi,
U’vatite Milicu devojku,
Vežite joj ruke naopako,
Nosite je u tu šajku lađu.“ 60
Pokup’te joj svilene darove,
Odnes’te i’ u tu šajku lađu.
U’vatiše Milicu devojku,
Svezaše joj ruke naopako,
Odneše je u tu šajku lađu. 65
Pokupiše svilene darove,
I uneše u tu šajku lađu.
Odneše je morem pevajući,
Osta Ivan mrtav ležajući.
Kad su bili nasred mora sinja, 70
Molila se Milica devojka,
Molila se ručnome deveru,
Dd odreši njene bele ruke,
Da umije njeno belo lice,
Da obuče svoje belo telo, 75
Da ne ode nagrdna u dvore.
Ne umiva Milica devojka,
Ne umiva svoje belo lice,
Ne oblači svoje belo telo,
Da ne ide nagrdna u dvore, 80
Već je svima oči zavarala,
Pa je mlada u more skočila!
Na njojzi je srmajli ćurdija,
Ona tone, ćurdija joj ne da.
Kad opazi paša Perim paša, 85
On povika iz grla bijela:
„Bogom braćo, kićeni svatovi,
Ko u’vati na moru Milicu,
Svoga ću ga obasuti blagom.“
Odgovara Milica devojka; 90
„Ne vatajte, u’vatit’ nećete.
Volem biti morskoj ribi rana,
Neg ljubiti mog brata dušmana!“
To izusti, u more se spusti.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
