Uči me male, redi me, kako ču, male, da prajim?
Devet godina sam se lagalo
sa tuja momu Dijanu.
Deseta godin’ nastala,
Dijana neče mene da uzne!"
Stojana majća učila, 5
učila i pa redila:
„Stojane, sinko Stojane,
uvani sivi volove,
poori njivu golemu,
pa posej belu pšenicu. 10
Kad bude vreme za žetvu,
ti prati pismo u selo,
sve mome tuv če da dojdu,
Dijana moma tuv če da dojde."
Stojan si majću posluša. 15
„Malele, mila majčice,
sve mome tuva dojdoše,
Dijana nema da dojde."
„Stojane, sinko Stojane,
napraj’ si češmu šarenu, 20
tuva če mome da dojdu,
tuk če Dijana moma da dojde."
Stojan si majću posluša.
Sve mome tuva dojdoše,
Dijana nema da dojde. 25
„Stojane, sinko Stojane,
napraj si crkvu šarenu,
zapali zlatna kandila,
tuva če mome da dojdu,
tuk če Dijana moma da dojde." 30
Stojan si majću posluša,
sve mome tuva dojdoše,
Dijana nema da dojde.
„Malele, mila majčice,
kako ču, male, da prajim? 35
Sve mome, male, dojdoše,
Dijana nema da dojde."
„Stojane, sinko Stojane,
ja legni, sinko, te umri,
sve mome, sinko, če dojdu, 40
sas ćitku i pa sas sveču,
Dijana moma če dojde."
Stojan si majću posluša,
pa leže Stojan te umre.
Dijana veli, govori: 45
„Malele, mila majčice,
Stojan si more umreo,
sve drušće moje otoše,
sas ćitku i pa sas sveču,
i ja ću, male, da idem." 50
Dijani majća odobri.
Uze si ćitku i sveču,
otide moma Dijana.
Ovako veli, govori,
na svojej svekrvi: 55
„Čuješ li, moja svekrvo,
ja odvi oči Stojanu,
da ga pogledam na mrtvo,
ako ga nisam videla,
videla, more, na živo!" 60
Ona voj veli, govori:
„Čuješ li, čerko Dijano,
ja ga ne mogu odvijem,
odvijem, more, od žalost.
Ja trgni tije, ta odvi." 65
Sunu se more Dijana,
ta odvi more Stojana.
Sunu se more Stojane,
sas taja desna ručica,
te vanu momu Dijanu, 70
za njojnu belu ručicu.
Pa jedn'g zovnu popove,
popove i pa džakone,
te jedn'g su đi venčali.
Od istoga Mila gajdara.
