Ustav Kraljevine Jugoslavije (1931)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Coat of arms of the Kingdom of Yugoslavia.svg


MI

ALEKSANDAR I

po milosti Božjoj i volji Narodnoj

KRALj JUGOSLAVIJE


propisujemo i proglašujemo


USTAV

KRALjEVINE JUGOSLAVIJE


koji glasi:

ODELjAK I
Opšte odredbe
[uredi]

Član 1.

Kraljevina Jugoslavija je nasledna i ustavna monarhija.

Član 2.

Grb je Kraljevine dvoglavi Beli Orao u poletu, na crvenom štitu. Vrh obe glave Dvoglavog Belog Orla stoji Kruna Kraljevine. Na prsima Orla je štit, na kome su: beo krst na crvenom štitu sa po jednim ognjilom u svakom kraku, pored njega štit sa 25 polja crvenih i srebrnastih naizmence a ispod njih plavi štit sa tri zlatne šestokrake zvezde i beli polumesec.

Državna zastava je plavo-belo-crvena trobojka u vodoravnom položaju prema uspravnom koplju.

Član 3.

Službeni jezik Kraljevine je srpsko-hrvatsko-slovenački.

ODELjAK II
Osnovna građanska prava i dužnosti
[uredi]

Član 4.

Državljanstvo je u čitavoj Kraljevini jedno. Svi su građani pred zakonom jednaki. Svi uživaju jednaku zaštitu vlasti.

Ne priznaje se plemstvo ni titule, niti ikakva preimućstva po rođenju.

Član 5.

Ujemčava se lična sloboda.

Niko ne može biti uzet na odgovor, niti biti pritvoren, niti inače ma od koga biti lišen slobode, osim u slučajevima koje je zakon predvideo.

Nezakonito lišenje slobode je kažnjivo.

Član 6.

Nikome ne može suditi nenadležan sud.

Član 7.

Niko ne može biti osuđen dok ne bude nadležno saslušan ili zakonim načinom pozvan da se brani.

Član 8.

Kazna se može ustanoviti samo zakonom i primeniti jedino na dela, za koja je zakon u napred rekao da će se tom kaznom kazniti.

Član 9.

Nijedan građanin ne može biti izgnan iz države. On se ne može proterati u zemlji iz jednog mesta u drugo, niti zatočiti u jednome mestu, osim u slučajevima koje je zakon izrečno predvideo.

Niko se ne može, ni u kom slučaju, proterati iz svog zavičajnog mesta. bez sudske presude.

Član 10.

Stan je nepovredan.

Vlast ne može preduzeti nikakvo pretresanje ni istraživanje u stanu građana, osim u slučajevima koje je zakon predvideo i načinom kako je zakon propisao.

Nezakonita povreda stana kažnjiva je.

Član 11.

Ujemčava se sloboda vere i savesti. Usvojene veroispovesti ravnopravne su pred zakonom i mogu svoj verozakon javno ispovedati.

Uživanje građanskih i političkih prava nezavisno je od ispovedanja vere. Niko se ne može osloboditi svojih građanskih i vojnih dužnosti i obaveza pozivajući se na propise svoje vere.

Vere mogu biti priznate samo zakonom. Usvojene i priznate vere samostalno uređuju svoje unutrašnje verske poslove i upravljaju svojim zakladama i fondovima u granicama zakona.

Niko nije dužan da svoje versko osvedočenje javno ispoveda. Niko nije dužan da sudeluje u verozakonim aktima, svečanostima, obredima i vežbama, osim kod državnih praznika i svečanosti i u koliko to odredi zakon za osobe, koje su podložne očinskoj, tutorskoj i vojnoj vlasti.

Usvojene i priznate vere mogu održavati veze sa svojim vrhovnim verskim poglavarima i van granica države, u koliko to traže duhovni propisi pojedinih veroispovesti. Način, kako će se te veze održavati, regulisaće se zakonom.

U koliko su u državnom budžetu predviđeni za verozakone svrhe izdaci, imaju se deliti među pojedine usvojene i priznate veroispovesti srazmerno broju njihovih vernih i stvarno dokazanoj potrebi.

Verski pretstavnici ne smeju upotrebljavati svoju duhovnu vlast preko verskih bogomolja ili preko napisa verskog karaktera ili inače pri vršenju svoje zvanične dužnosti u partiske svrhe.

Isto tako nikom nije dopušteno da u bogomoljama ili prilikom verskih skupova i manifestacija u opšte vrši ma kakvu političku agitaciju.

Član 12.

Svakome je slobodno, u granicama zakona, izraziti svoje mišljenje putem reči, žive ili pisane, slikama i drugim shodnim sredstvima.

Član 13.

Građani imaju pravo udruživanja, zbora i dogovora u granicama zakona. Ne može biti udruživanja na verskoj ili plemenskoj ili regionalnoj osnovi u partisko-političke svrhe kao ni u svrhe fizičkog vaspitanja.

Na zborove se ne može dolaziti pod oružjem.

Član 14.

Građani imaju pravo molbe. Molbu može potpisati jedan ili više njih, kao i sva pravna lica. Molbe se mogu podnositi svima vlastima bez razlike.

Član 15.

Nauka i umetnost su slobodne.

Član 16.

Pored državnih javnih škola mogu postojati i privatne u granicama zakona.

Osnovno školovanje je obavezno. Ono je u državnim osnovnim školama besplatno.

Sve škole moraju davati moralno vaspitanje i razvijati državljansku svest u duhu narodnog jedinstva i verske trpeljivosti.

Sve ustanove za obrazovanje pod državnim su nadzorom.

Član 17.

Nepovredna je tajna pisama, telegrafskih i telefonskih saopštenja, osim u slučaju krivične istrage, mobilizacije ili rata.

Svi oni koji povrede tajnu pisama, telegrafskih i telefonskih saopštenja, kazniće se po zakonu.

Član 18.

Svaki građanin ima pravo neposredno i bez ičijeg odobrenja tužiti sudu državne i samoupravne organe za krivična dela, koja bi ovi učinili prema njemu u službenom radu.

Za ministre, sudije i vojnike pod zastavom važe naročite odredbe.

Za štete koje učine građanima državni ili samoupravni organi nezakonitim ili nepravilnim vršenjem službe, odgovaraju pred redovnim sudom službenik kao izvršilac i država, odnosno samoupravno telo.

Član 19.

Sva zvanja u svima strukama državne službe podjednako su dostupna, pod zakonskim pogodbama, svima državljanima.

Član 20.

Svaki državljanin uživa zaštitu države u stranim državama. Svakom je državljaninu slobodno istupiti iz državljanstva pošto ispuni svoje obaveze prema državi.

Zabranjuje se izdavanje svojih državljana.

ODELjAK III
Socijalne i ekonomske odredbe
[uredi]

Član 21.

Brak, porodica i deca stoje pod zaštitom države.

Član 22.

Svojina je zajemčena.

Sadržina i obim prava svojine određuju se zakonom.

Eksproprijacija privatne svojine u opštem interesu dopuštena je na osnovu zakona, uz pravičnu naknadu.

Član 23.

Sloboda rada i ugovaranja u privrednim odnosima priznaje se.

Država ima, u interesu celine, a na osnovu zakona, pravo i dužnost da interveniše u privrednim odnosima građana, u duhu pravde i otklanjanja društvenih suprotnosti.

Član 24.

Kao savetodavno telo u pitanjima privrednim i socijalnim ustanovljava se Privredno Veće, koje će na traženje Kraljevske Vlade ili Narodnog Pretstavništva davati svoje stručno mišljenje.

Privredno Veće sačinjavaju pretstavnici privrednih redova i stručnjaci u privrednim i socijalnim pitanjima.

Način sastava i poslovanja Privrednog Veća određuje naročiti zakon.

ODELjAK IV
Državna vlast
[uredi]

Član 25.

Državna vlast vrši se po odredbama ovoga Ustava.

Član 26.

Zakonodavnu vlast vrše Kralj i Narodno Pretstavništvo zajednički.

Narodno Pretstavništvo sastavljaju Senat i Narodna Skupština.

Član 27.

Upravnu vlast vrši Kralj preko odgovornih ministara po odredbama ovoga Ustava.

Član 28.

Sudsku vlast vrše sudovi. Njihove presude i rešenja izriču se i izvršuju u ime Kralja na osnovu zakona.

ODELjAK V
Kralj
[uredi]

Član 29.

Kralj je zatočnik narodnog jedinstva i državne celine; On je čuvar njihovih svagdašnjih interesa.

Kralj potvrđuje i proglašuje zakone, postavlja državne činovnike i daje vojne činove po odredbama zakona.

Kralj je vrhovni zapovednik sve vojne sile. On daje ordene i druga odlikovanja.

Član 30.

Kralj ima pravo amnestije. Amnestijom se nište pravne posledice kažnjivog dela, ali se njome ne mogu vređati prava privatnih lica na naknadu štete. Amnestija se može dati pre početka krivičnog postupka, u toku postupka i posle izvršne presude. Amnestija je opšta ili pojedinačna.

Kralj ima pravo pomilovanja. On može dosuđenu kaznu oprostiti, smanjiti ili ublažiti.

Pravo pomilovanja po delima kažnjivim samo po privatnoj tužbi određuje Zakonik o sudskom krivičnom postupku.

Član 31.

Kralj pretstavlja državu u svima njenim odnosima sa tuđim državama. On oglašuje rat i zaključuje mir. Ako zemlja nije napadnuta, ili joj rat nije oglašen od koje druge države, za oglas rata potreban je prethodni pristanak Narodnog Pretstavništva.

Ako zemlji bude oglašen rat ili ona bude napadnuta, ima se odmah sazvati Narodno Pretstavništvo.

Član 32.

Kralj saziva Narodno Pretstavništvo u redovan ili vanredan saziv.

Kralj otvara i zaključuje sednice lično, prestonom besedom ili preko Ministarskog saveta, poslanicom ili ukazom.

U slučaju kad Kralj otvara ili zaključuje sednice prestonom besedom Senat i Narodna Skupština ujedno zasedavaju.

I prestonu besedu i poslanice i ukaz premapotpisuju svi ministri.

Kralj može u svako doba, po državnoj potrebi, pozvati Narodno Pretstavništvo.

Kralj ima pravo raspustiti Narodnu Skupštinu i narediti nove izbore. Ukaz o raspuštanju kao i ukaz o novim izborima premapotpisuju svi ministri.

Član 33.

Kralj ne može biti u isto vreme poglavar druge koje države bez pristanka Narodnog Pretstavništva.

Član 34.

Svaki pismeni čin Kraljevske vlasti premapotpisuje nadležni ministar odnosno Ministarski savet.

Za sve čine Kraljevske vlasti odgovara Ministar odnosno Ministarski savet, koji je premapotpisao.

Za čine Kraljeve kao vrhovnog zapovednika vojske, odgovara Ministar vojske i mornarice.

Član 35.

Kralj i Prestolonaslednik punoletni su kad navrše 18 godina.

Kraljeva ličnost je neprikosnovena. Kralju se ne može ništa u odgovornost staviti niti Kralj može biti tužen. Ovo ne vredi za Kraljevo privatno imanje.

Član 36.

U Kraljevini Jugoslaviji vlada Kralj Aleksandar I iz dinastije Karađorđeve. Kralja Aleksandra nasleđuje Njegovo muško potomstvo po redu prvorođenja.

Član 37.

Kad Kralj nema muškog potomstva On će odrediti sebi naslednika iz pobočne linije. U slučaju kad Kralj do svoje smrti nije odredio sebi naslednika, Narodno Pretstavništvo, u zajedničkoj sednici, biraće Kralja iz iste dinastije.

Član 38.

Kraljevski Dom sastavljaju: Kraljica supruga, živi pretci Kraljevi u pravoj liniji, iz iste dinastije, sa svojim suprugama, živi potomci Kraljevi u pravoj liniji sa svojim suprugama i potomcima, rođena braća Kraljeva i njihovi potomci sa svojim suprugama, sestre Kralja vladaoca, i svi ženski potomci do udaje, stric Kralja Aleksandra I Knez Arsen, Knez Pavle sa suprugom i potomcima, i to ženskim potomcima do udaje.

Odnosi i položaj članova u Kraljevskom Domu uređeni su Statutom, koji propisuje Kralj.

Član 39.

Stupajući na presto, Kralj polaže pred Narodnim Pretstavništvom zakletvu koja glasi: „Ja (ime) stupajući na presto Kraljevine Jugoslavije i primajući Kraljevsku vlast, zaklinjem se svemogućim Bogom, da ću čuvati iznad svega jedinstvo naroda, nezavisnost države i celinu državne oblasti i da ću po Ustavu i zakonima vladati, i da ću u svima svojim težnjama dobro naroda pred očima imati. Tako mi Gospod Bog pomogao. Amin!“

Član 40.

Kralj boravi stalno u zemlji. Ako se pokaže potreba da Kralj ide iz zemlje na kraće vreme, zastupa ga po pravu Naslednik Prestola. Ako Naslednik Prestola nije punoletan, ili ako je sprečen, Kralja će zastupati Ministarski savet. Zastupništvo se vrši po uputstvima koja Kralj daje. Ovo vredi i za slučaj Kraljeve bolesti, koja ne stvara trajnu nesposobnost.

Za vreme otsustva Kralja ili Naslednika Prestola, Ministarski savet nema prava raspuštanja Narodne Skupštine.

Zastupništvo Ministarskog saveta može trajati najduže šest meseci. Po isteku toga roka stupaju u važnost ustavni propisi o namesništvu.

ODELjAK VI
Namesništvo
[uredi]

Član 41.

Kraljevsku vlast vrši namesništvo: 1) kad je Kralj maloletan, 2) kad je Kralj zbog duševne ili telesne bolesti trajno nesposoban da vrši Kraljevsku vlast.

U slučaju kad je Kralj trajno nesposoban da vrši Kraljevsku vlast, o momentu obrazovanja i prestanku namesništva rešava Narodno Pretstavništvo u zajedničkoj sednici.

Kad Ministarski savet nađe da je nastupio slučaj Kraljeve nesposobnosti, on to saopštava Narodnom Pretstavništvu zajedno sa mišljenjem tri lekara uzeta sa domaćih medicinskih fakulteta. Na isti se način postupa kad je u pitanju Naslednik Prestola.

Član 42.

Namesnička vlast pripada po pravu Nasledniku Prestola, ako je punoletan.

Ako Naslednik Prestola, iz uzroka pobrojanih u članu 41, ne može da vrši namesničku vlast, onda će namesničku vlast vršiti tri lica, koja je Kralj odredio naročitim aktom ili testamentom. Istovremeno Kralj određuje svakom namesniku po jednog zamenika. Na slučaj da se uprazni mesto namesnika i njegovog zamenika, Narodno Pretstavništvo bira tajnim glasanjem, u zajedničkoj sednici, novog namesnika od dvojice preostalih zamenika. Ako je u životu samo jedan zamenik onda on dolazi bez izbora na upražnjeno mesto namesnika.

Na slučaj da Kralj nije odredio ni aktom ni testamentom namesnike ili da usled bolesti ili smrti određenih namesnika i njihovih zamenika nije moguće obrazovati namesništvo od bar dva namesnika, Narodno Pretstavništvo bira tajnim glasanjem, u zajedničkoj sednici, potreban broj Kraljevskih namesnika. Namesnici mogu biti samo građani Kraljevine Jugoslavije.

Pre nego što uzmu Kraljevsku vlast u svoje ruke, namesnici će pred Narodnim Pretstavništvom položiti zakletvu: da će Kralju biti verni i da će vladati po Ustavu i zemaljskim zakonima.

Član 43.

Ako je jedan od trojice namesnika privremeno otsutan ili sprečen, druga dva namesnika moći će i bez njega otpravljati državne poslove.

Član 44.

O vaspitanju maloletnog Kralja staraće se namesnici.

O imanju maloletnog Kralja brinuće se staratelji određeni Kraljevim testamentom. Ako preminuli Kralj nije odredio staratelja, imenovaće ih namesnici po saslušanju Pretsednika Državnog saveta, Kasacionog suda i Glavne Kontrole.

Član 45.

Do stupanja na dužnost namesnika Ministarski savet će privremeno vršiti, pod svojom odgovornošću, Kraljevsku vlast.

Član 46.

U slučaju smrti ili ostavke Kraljeve, Naslednik Prestola, ako je punoletan, prima odmah Kraljevsku vlast, objavljuje to narodu proklamacijom i polaže propisanu zakletvu pred Narodnim Pretstavništvom.

Član 47.

Ako Kralj po smrti svojoj nije ostavio muškog potomstva, ali bi Kraljica u vreme smrti Kraljeve bila trudna i na slučaj da Kralj nije aktom ili testamentom odredio namesnike, Narodno Pretstavništvo bira privremeno namesnike, koji će vršiti Kraljevsku vlast samo do porođaja. Vlada je dužna podneti Narodnom Pretstavništvu pre izbora namesnika mišljenje tri lekara uzeta sa domaćih medicinskih fakulteta o Kraljičinoj trudnoći. To isto vredi i za slučaj kada bi Prestolonaslednik preminuo a njegova bi žena bila trudna u trenutku smrti Kraljeve.

Član 48.

U slučaju kad presto prema odredbama ovog Ustava ostane bez naslednika, Ministarski savet će uzeti u svoje ruke Kraljevsku vlast i odmah pozvati Narodno Pretstavništvo u naročiti saziv, u kome će se rešiti o prestolu.

Član 49.

Civilna lista Kraljeva određuje se zakonom. Jednom određena civilna lista ne može se povisiti bez pristanka Narodnog Pretstavništva ni smanjiti bez pristanka Kraljevog.

Kraljevski namesnici će za vreme vršenja svoje dužnosti primati iz državne blagajnice onoliko koliko im, na predlog Ministarskog saveta, odredi Narodno Pretstavništvo.

ODELjAK VII
Narodno Pretstavništvo
[uredi]

Senat[uredi]

Član 50.

Senat sastavljaju senatori: od Kralja imenovani i birani. Senator ne može biti mlađi od četrdeset godina.

Odredbe o broju biranih senatora i njihovom izboru propisuju se zakonom.

Kralj može imenovati toliki isti broj senatora koliko ih je biranih.

Niko ne može biti u isto vreme senator i narodni poslanik.

Član 51.

Mandat biranih senatora traje šest godina. Svake tri godine Senat se obnavlja izborima novih članova za jednu polovinu biranih senatora.

Član 52.

Mandat senatora od Kralja imenovanih traje šest godina. Oni se mogu na predlog Pretsednika Ministarskog saveta razrešiti ove dužnosti usled fizičke nesposobnosti ili ako su sudom osuđeni za krivična dela.

Imenovani senatori, ako su aktivni državni činovnici, ne mogu zadržati činovnički položaj.

Član 53.

Senat se sastaje kad i Narodna Skupština, a prestaje raditi kad i ona.

Senat sam ispituje urednost mandata biranih senatora i odlučuje o njima.

Narodna Skupština[uredi]

Član 54.

Narodnu Skupštinu sastavljaju poslanici koje narod slobodno bira opštim, jednakim i neposrednim glasanjem.

Narodna Skupština bira se na 4 godine. Mandat narodnog poslanika može prestati i ranije u slučajevima koje predviđa izborni zakon.

Odredbe o broju i izborima narodnih poslanika propisuje se zakonom.

Član 55.

Pravo biračko ima svaki državljanin po rođenju ili prirođenju, ako je navršio dvadeset i jednu godinu starosti.

Oficiri aktivni kao i podoficiri i vojnici pod zastavom ne mogu vršiti biračko pravo ni biti birani.

Zakon će rešiti o ženskom pravu glasa.

Član 56.

Privremeno gube biračko pravo: 1) koji su osuđeni na robiju (tamnicu), ili zatvor duži od godinu dana, dok se ne povrate u prava, 2) koji su osuđeni na gubitak časnih prava za vreme dok traje ta kazna, 3) koji su pod stecištem, 4) koji su pod starateljstvom i 5) koji su presudom izgubili biračko pravo zbog izbornih krivica.

Član 57.

Za senatora odnosno narodnog poslanika može biti izabran samo onaj, koji ima biračko pravo, bez obzira je li uveden u birački spisak. Od svakog se senatora odnosno poslanika traže ovi uslovi: 1) da je državljanin po rođenju ili prirođenju Kraljevine Jugoslavije. Prirođeni državljanin mora biti nastanjen najmanje deset godina, računajući od dana prirođenja, 2) da je navršio 40 odnosno 30 godina starosti i 3) da govori i piše narodnim jezikom.

Gubitak biračkog prava privlači i gubitak mandata senatora odnosno narodnog poslanika.

Senatori i narodni poslanici ne mogu biti u isto vreme državni liferanti ili državni preduzimači.

Član 58.

Aktivni državni činovnici ne mogu se kandidovati za senatore i narodne poslanike.

Policiski, finansiski i šumarski činovnici kao i činovnici agrarne reforme, ne mogu se kandidovati, osim ako su to prestali biti godinu dana pre raspisa izbora.

Ministri aktivni i na raspoloženju mogu se kandidovati.

Član 59.

Svaki senator i narodni poslanik pretstavlja ceo narod.

Svi članovi Narodnog Pretstavništva polažu zakletvu, da će Kralju biti verni, da će čuvati iznad svega jedinstvo naroda, nezavisnost države i celinu državne oblasti, da će Ustav čuvati i dobro naroda pred očima imati.

Član 60.

Narodno Pretstavništvo saziva se Kraljevim ukazom u prestonici Beogradu u redovan saziv svake godine dvadesetog oktobra.

Ako je u slučaju rata prestonica izmeštena, Narodno Pretstavništvo sastaje se u mestu, koje je Kraljevim ukazom o sazivu određeno.

Redovan saziv ne može se zaključiti dok ne bude rešen državni budžet.

Član 61.

Narodna Skupština pregleda sama punomoćstva svojih članova i odlučuje o njima.

Član 62.

Narodna Skupština bira za svaki saziv iz svoje sredine svoje časništvo.

Član 63.

Zakonske predloge podnose, po ovlašćenju Kraljevom, pojedini ministri.

Pravo podnošenja zakonskih predloga pripada svakom članu Narodnog Pretstavništva, čiji predlog pismeno pomogne najmanje jedna petina članova Senata odnosno Narodne Skupštine.

Član 64.

Zakonski predlog koji Narodna Skupština usvoji šalje se Senatu na rad i obratno. Ako je zakonski predlog usvojen u celini i od Narodne Skupštine i od Senata smatra se da je Narodno Pretstavništvo predlog primilo. Ako su učinjene kakve izmene ili dopune od Senata odnosno od Narodne Skupštine, onda se zakonski predlog vraća Narodnoj Skupštini odnosno Senatu na rešavanje. Kada se ove izmene i dopune prime od Narodne Skupštine odnosno Senata, smatra se da je Narodno Pretstavništvo predlog primilo. Na slučaj, da se Senat i Narodna Skupština u prijemu jednog zakonskog predloga u celini ili u pojedinostima ne saglase, smatra se da je predlog odbiven i u istom sazivu se o njemu ne može više ponovo rešavati. Ako se slučaj ponovi i u idućem sazivu, o tome zakonskom predlogu odlučiće Kralj.

Član 65.

Kralj zaključuje ugovore sa stranim državama, ali je za potvrdu tih ugovora potrebno prethodno odobrenje Narodnog Pretstavništva. Za potvrdu čisto političkih sporazuma nije potrebno prethodno odobrenje Narodnog Pretstavništva.

Za ugovor, da tuđa vojska posedne zemljište Kraljevine ili da pređe preko njega, potrebno je odobrenje Narodnog Pretstavništva.

Narodno Pretstavništvo može, kad ti iziskuje državna potreba, odlukom u napred ovlastiti Ministarski savet, da izda mere za neodložnu primenu predloženog ugovora.

Državna teritorija ne može se otuđiti ili razmeniti bez odobrenja Narodnog Pretstavništva.

Član 66.

Zakone proglašuje Kralj ukazom, koji sadrži sam zakon rešen od Narodnog Pretstavništva. Ukaz premapotpisuju svi ministri. Ministar pravde stavlja na ukaz državni pečat i stara se o obnarodovanju u „Službenim novinama“.

Zakon dobija obaveznu snagu 15 dana po obnarodovanju u „Službenim novinama“, ako sam zakon drukčije ne odredi. Dan obnarodovanja u „Službenim novinama“ računa se.

Član 67.

Narodno Pretstavništvo ima pravo ankete kao i istrage u izbornim i čisto administrativnim pitanjima.

Član 68.

Svaki član Senata i Narodne Skupštine ima pravo upravljati ministrima pitanja i interpelacije.

Ministri su dužni dati na njih odgovor u istom sazivu.

Član 69.

Senat i Narodna Skupština opšte neposredno samo sa ministrima.

Član 70.

U Senatu i u Narodnoj Skupštini imaju pravo da govore samo njeni članovi, članovi vlade i vladini poverenici za to Kraljevim ukazom određeni.

Član 71.

Senat i Narodna Skupština mogu punovažno rešavati ako je na sednici prisutna jedna trećina svih senatora odnosno poslanika.

Za punovažno rešenje potrebna je većina glasova prisutnih. U slučaju ravne podele glasova predlog, o kome je glasano, smatra se, da je primljen.

Član 72.

O svakom zakonskom predlogu mora se glasati dva puta u istom sazivu pre nego što se konačno usvoji.

Član 73.

Rešavanje Senata i Narodne Skupštine u zajedničkom zasedanju biva samo za slučajeve za koje je izrično rečeno.

Zajedničkim zasedavanjima pretsedavaju pretsednici Senata i Narodne Skupštine naizmenično.

Član 74.

Senator odnosno narodni poslanik ne odgovara za glas koji je dao kao član Senata odnosno Narodne Skupštine.

Za sve izjave i postupke pri vršenju mandata bilo u sednicama Senata ili Narodne Skupštine ili u odborima, ili u osobitom izaslanstvu ili u osobitoj dužnosti po odredbi Senata ili Skupštine, senatori odnosno poslanici odgovaraju Senatu odnosno Narodnoj Skupštini, po odredbama poslovnika. Za one izjave i postupke, koji sadrže krivično delo, senator odnosno narodni poslanik odgovara i pred redovnim sudovima ako Senat odnosno Narodna Skupština dade za to odobrenje. No za uvrede, klevete ili zločine senator odnosno narodni poslanik odgovara pred redovnim sudovima i bez prethodnog odobrenja Senata odnosno Narodne Skupštine.

Član 75.

Bez ovlašćenja Senata odnosno Narodne Skupštine, njihovi članovi ne mogu se za krivice učinjene van vršenja mandata uzimati na odgovor niti lišiti slobode dok traje njihov mandat, osim kad se zateknu na samom delu zločina ili prestupa. Ali se i u tome poslednjem slučaju Senat odnosno Narodna Skupština, ako je na okupu odmah izveštava, i ona daje ili odriče ovlašćenje da se nadležni postupak produži za vreme saziva.

Imunitetsko pravo senatora i poslanika nastaje danom izbora odnosno naimenovanja.

Ako ko postane senator ili poslanik pre nego što je nad njim po kakvoj krivici izrečena izvršna presuda, vlast koja vrši izviđanje i istragu izvestiće o tome Senat ili Narodnu Skupštinu, koja daje ili odriče ovlašćenje za produženje postupka.

Član Senata i Narodne Skupštine može se uzimati na odgovor samo radi onog dela, za koji je izdan.

Član 76.

Senatu i Narodnoj Skupštini pripada isključivo pravo da u svojoj sredini održava red preko svog pretsednika. Nikakva oružana sila ne može se postaviti u zgradi niti u njezinom dvorištu bez odobrenja Pretsednika. Isto tako bez njegovog odobrenja ne mogu nikakvi državni organi činiti u Senatu i Narodnoj Skupštini akt vlasti.

Niko oružan ne sme uđi u zgradu Senata i Narodne Skupštine, osim lica koja po propisu nose oružje i nalaze se na službi kod Senata odnosno Narodne Skupštine.

ODELjAK VIII
Upravna vlast
[uredi]

Član 77.

Kralj imenuje i razrešava Pretsednika Ministarskog saveta i ministre. Pretsednik Ministarskog saveta i ministri čine Ministarski savet, koji stoji neposredno pod Kraljem. Ministri se nalaze na čelu pojedinih grana državne uprave.

Ministar može biti i bez portfelja.

Ministri imenuju niže državne činovnike po odredbama zakona.

Ministri polažu pre stupanja na dužnost zakletvu da će Kralju biti verni i da će raditi po Ustavu i po zakonima.

Član 78.

Kralj i Narodna Skupština mogu optužiti ministre za povredu Ustava i zemaljskih zakona učinjenu u službenoj dužnosti. Za štete, koje ministar učini građanima nezakonitim vršenjem službe odgovara država a ministar državi.

Član 79.

Ministar može biti optužen kako za vreme trajanja svoje službe tako i za pet godina posle odstupanja.

Predlog, da se ministar optuži, mora se učiniti pismeno i mora sadržati tačke optuženja.

Kad ministra optuži Narodna Skupština, odluka o stavljanju ministra pod sud ima se doneti većinom od dve trećine od ukupnog broja narodnih poslanika.

Član 80.

Bliže odredbe o ministarskoj odgovornosti sadrži poseban zakon.

Član 81.

Upravna vlast može izdavati uredbe potrebne za primenu zakona.

Član 82.

Uprava u Kraljevini vrši se po banovinama, srezovima i opštinama.

Član 83.

Kraljevina Jugoslavija ima devet banovina i to:

1. Dravska sa sedištem u Ljubljani;
2. Savska sa sedištem u Zagrebu;
3. Vrbaska sa sedištem u Banja Luci;
4. Primorska sa sedištem u Splitu;
5. Drinska sa sedištem u Sarajevu;
6. Zetska sa sedištem na Cetinju;
7. Dunavska sa sedištem u Novom Sadu;
8. Moravska sa sedištem u Nišu;
9. Vardarska sa sedištem u Skoplju.

Dravska Banovina: obuhvata deo teritorije ograničen, od mesta gde severna granica sreza Čabar seče državnu granicu, državnom granicom prema Italiji, Austriji i Mađarskoj do mesta, gde državna granica prema Mađarskoj izbija na reku Muru (s. i. od Čakovca). Od reke Mure granica ide istočnom odnosno južnom granicom srezova: Lendava, Ljutomer, Ptuj, Šmarje, Brežice, Krško, Novo Mesto, Metljika, Črnomelj, Kočevje i Logatec, obuhvatajući sve pomenute srezove.

Savska Banovina: ograničena je sa severne strane do reke Mure gore pomenutom granicom Dravske Banovine. Zatim granica ide rekom Murom i dalje državnom granicom prema Mađarskoj do mesta gde ova napušta reku Dravu, odakle ide Dravom i Dunavom do severne granice sreza Iloka. Od reke Dunava do reke Save granica ide istočnom granicom srezova: Vukovar, Vinkovci i Županja, obuhvatajući i ove srezove. Dalje ide rekom Savom do utoka Une, a po tom Unom do severoistočne granice sreza Dvor (j. z. od Kostajnice). Od ovoga mesta do Jadranskog mora (Moralički kanal) granica ide južnom granicom srezova: Kostajnica, Petrinja, Glina, Vrgin Most, jugoistočnom granicom sreza Vojnić, istočnom granicom srezova: Slunj, Korenica i D. Lapac. Dalje granica ide južnom granicom srezova Gračac i Gospić obuhvatajući i ove srezove. Od obale granica ide tesnacom Ljubaškim, kanalom Nova Poljana, između ostrva Maon i Planik i severno od ostrva Olib i Sliva do državne granice na Jadransko more.

Vrbaska Banovina: graniči se od severoistočne granice sreza Dvor (j.z. od Kostajnice) rekom Unom do njenog Utoka u Savu, zatim rekom Savom, istočnom granicom srezova: Derventa i Gračanica do reke Bosne kod sela Dolca. Odatle ide jugozapadnom granicom sreza Maglaj do tromeđe srezova: Tešanj, Maglaj i Žepče. Od ove tačke granica ide severnom granicom srezova: Žepče, Zenica i Travnik do planine Vlašić (Ljuta Greda k. 1740); odatle granica ide preko kote 1446 istočnom padinom Lesine (k. 1433), k. 1057, Jelić k. 1192, k. 1018. k. 1139, Obrenovac k. 1157, pa preko Radanje planine (k. 1366) i Igrališta (k. 1085) izlazi na Rakovce (k. 1217). Odavde granica ide između sela Podripci i Sultanovići, zatim između sela Gmići i Guvna na Osoj (k. 888) i dalje grebenom preko Šuljage (k. 1533), Demirovca (k. 1724) i Crnog Vrha (k. 1403) na M. Vitorog (k. 1748). Od M. Vitoroga granica ide istočnom i jugozapadnom granicom Glamočkog sreza do spram k. 1156 na planini Staretini; odatle granica preseca u zapadnom delu Livanjsko Polje i na Troglavu (k. 1913) izbija na jugozapadnu granicu sreza Livno i ide njome do na Veliki Bat (k. 1851). Dalje granica ide južnom i zapadnom granicom sreza Bos. Petrovac do tromeđe srezova D. Lapac, Knin i Bos. Petrovac. Odavde do severoistočne granice sreza Dvor (j. z. od Kostajnice) granica ide označenom granicom Savske banovine.

Primorska Banovina: sa severne strane graniči se označenim južnim granicama Savske i Vrbaske banovine sve do tromeđe između srezova: Jajce, Bugojno i Travnik (Rakovce k. 1217). Od ovoga mesta granica ide istočnom granicom sreza Bugojna i severnom granicom sreza Konjic; za tim istočnom granicom srezova Konjic i Mostar do tromeđe srezova: Mostar, Stolac i Nevesinje. Dalje ide granicom sreza Stolac, obuhvatajući i ovaj srez. Na Jadranskom moru granica prelazi Neretvljanskim i Pelješačkim kanalom do državne granice na Jadranskom moru.

Drinska Banovina: ograničena je sa zapadne strane do reke Save označenim granicama Primorske i Vrbaske banovine i dalje sa severa rekom Savom do utoka reke Kolubare. Od utoka Kolubare do zapadne granice Primorske banovine k. 2058 na pl. Treskavici (istočna granica sreza Konjic) - ide istočnom granicom srezova: Posavskog (Obrenovac), Tamnavskog, Kolubarskog, (Mionica) i Požeškog, obuhvata srez Ljubićki, dalje ide istočnom granicom sreza Trnavskog i Dragačevskog, pa istočnom, južnom i zapadnom granicom Moravičkog sreza i dalje južnom granicom srezova: Ariljskog, Zlatiborskog, Višegradskog, Čajničkog, Rogatičkog i Sarajevskog.

Zetska Banovina: ograničena je sa severne strane označenom južnom granicom Primorske i Drinske banovine sve do tromeđe između srezova: Dragačevskog, Žičkog i Studeničkog. Od ove tromeđe do državne granice prema Albaniji granična linija ide istočnom granicom srezova: Studeničkog, Deževskog, Mitrovičkog, Dreničkog i Podrimskog, obuhvatajući sve ove srezove. Dalje granica ide državnom granicom prema Albaniji do Jadranskog mora.

Dunavska Banovina: sa jugozapadne strane ograničena je označenim granicama Drinske i Savske banovine, a sa severne i severoistočne strane državnom granicom prema Mađarskoj i Rumuniji do mesta gde ova poslednja izbija na reku Dunav. Ide Dunavom do istočne granice sreza Ramskog, skreće na jug istočnom i južnom granicom sreza Ramskog a zatim jugoistočnom granicom sreza Požarevačkog. Produžuje istočnom granicom srezova: Moravskog, Lepeničkog, Kragujevačkog i Gružanskog do Dulenskog Crnog Vrha (k. 919) na Gledićskim planinama, odakle preko Krečana (k. 760) i Brzaka (k. 822) izbija na granicu Drinske banovine na planini Kotlenik kod Crnog Vrha (k. 768).

Moravska banovina: ograničena je sa severne i istočne strane državnom granicom prema Rumuniji i Bugarskoj do južne granice sreza Lužničkog (kod Deščanog Kladenca). Odavde granica ide južnom granicom srezova: Lužničkog, Niškog, Dobričskog, Prokupačkog, Kosaničkog, Lapskog i Vučitrnskog obuhvatajući i ove srezove i na tromeđi srezova Vučitrnskog, Gračaničkog i Dreničkog izbija na označenu granicu Zetske banovine. Dalje granica ide na sever označenim granicama Zetske, Drinske i Dunavske banovine.

Vardarska Banovina: ograničena je sa severa označenim granicama Zetske i Moravske banovine, a sa istoka, juga i zapada državnom granicom prema Bugarskoj, Grčkoj i Albaniji.

Sporna pitanja o detaljnim granicama pojedinih banovina rešavaće Ministar unutrašnjih poslova.

Član 84.

Banovine su upravne i samoupravne jedinice.

Naročiti zakon određuje podelu banovina na srezove i opštine.

Organizacija opštinskih uprava i delokrug njihovog rada uređuje se osobenim zakonom po načelu samouprave.

Pojedine gradske opštine mogu biti zakonom i na drugoj osnovi uređene.

Član 85.

Grad Beograd sa Zemunom i Pančevom čine posebno upravno područje. Pod ovo upravno područje spadaće i sva okolna mesta, koja budu iz banovine izdvojena i budu ušla u sastav opštine beogradske, zemunske ili pančevačke.

Član 86.

Na čelu banovine stoji ban. On je pretstavnik vrhovne vlasti u banovini.

Bana postavlja Kralj na predlog Pretsednika Ministarskog saveta.

Član 87.

Ban postavlja, premešta, penzioniše i otpušta upravne činovnike u banovini u granicama nadležnosti određene zakonom o banskoj upravi.

Samouprava[uredi]

Član 88.

U svakoj banovini, kao samoupravnom telu, postoji banovinsko veće i banovinski odbor.

Član 89.

Banovinsko veće se bira na četiri godine opštim, jednakim, neposrednim glasanjem, prema odredbama zakona.

Veće bira iz svoje sredine banovinski odbor, koji je samoupravni izvršni organ u banovini.

Ban postavlja i razrešava banovinske činovnike na predlog banovinskog odbora.

Član 90.

Banovinska veća mogu uređivati pojedine grane banovinske uprave i života banovinskim uredbama na osnovu ovlašćenja zakona o uređenju banovina ili drugim zakonima.

Banovinske uredbe imaju u dotičnoj banovini silu zakona. One ne smeju protivurečiti ni Ustavu ni postojećim zakonima, inače se u tom slučaju ne mogu primenjivati.

Član 91.

Banovinski odbor sprema predloge banovinskih uredaba, a o njima rešava banovinsko veće.

Banovinske uredbe proglašuje i obnaroduje ban, koji prethodno traži saglasnost Državnog saveta po njihovoj zakonitosti. U slučaju da Državni savet saglasnost odbije udredba se ne može obnarodovati.

Državni savet je dužan dati ili odbiti saglasnost najdalje u roku od mesec dana. Ako se Državni savet u tome roku ne izjasni smatra se da je saglasnost data.

Član 92.

Državna centralna vlast stara se da samoupravne vlasti vrše svoje zakonske dužnosti u određenim granicama i da ne povrede koji opšti državni interes.

Član 93.

Ban odnosno zakonom određeni državni organ, imaju prava obustaviti sva rešenja banovinskog veća i banovinskog odbora ili opštinskog zbora i odbora, koja su protivna Ustavu, zakonima i uredbama. Protiv rešenja bana ima mesta žalbi Državnom savetu u zakonom roku.

Mogu se takođe obustaviti i ona rešenja i izjave, koje su štetne po opšte državne interese. U tom slučaju žalba se podnosi Ministru unutrašnjih poslova u zakonom roku.

Banovinsko veće može se Kraljevim ukazom raspustiti i pre isteka četvorogodišnjeg perioda na predlog Ministra unutrašnjih poslova i narediti novi izbori za dotičnu banovinu.

Član 94.

Banovinsko veće rešava svake godine u svom prvom sazivu banovinski budžet za narednu godinu po predlogu banovinskih odbora.

Član 95.

Banovinski budžet odobrava Ministar finansija, a Glavna kontrola ispituje njegovo izvršenje putem pregleda završnog računa.

Član 96.

Opštine su samoupravna tela. Njima se osobenim zakonima mogu staviti u dužnost i akta upravne vlasti i one ih vrše pod nadzorom određenih upravnih organa.

Član 97.

Odredbe o organizaciji i nadležnosti banovinskih i opštinskih samoupravnih vlasti propisuje zakon.

Član 98.

Za sporove upravne prirode ustanovljavaju se upravni sudovi. Zakon određuje njihova sedišta, nadležnost i organizaciju.

Član 99.

Državni savet je vrhovni upravni sud.

Posebnim zakonom određuje se način postavljanja članova Državnog saveta kao i sastav, nadležnost i postupak njegov.

ODELjAK IX
Sudska vlast
[uredi]

Član 100.

Sudovi su nezavisni. U izricanju pravde oni ne stoje ni pod kakvom vlašću no sude po zakonima.

Sudovi i sudske nadležnosti mogu se ustanoviti samo zakonom.

Zakonom se propisuje na koji se način biraju, postavljaju pretsednici sudova i sudije.

U porodičnim i naslednim poslovima muslimana sude državne šerijatske sudije.

Član 101.

Sudije svih sudova su stalni. Sudija ne može biti lišen svoga zvanja niti ma iz koga uzroka uklonjen sa dužnosti, protiv svoje volje bez presude redovnih sudova ili disciplinarne presude Kasacionog suda. Sudija ne može biti tužen za svoj sudski rad bez odobrenja nadležnog suda.

Sudija ne može, ma i privremeno, biti upućen na drugu plaćenu ili neplaćenu javnu službu bez svoga pristanka i odobrenja Kasacionog suda.

Sudija može biti premešten samo po svome pristanku.

Sudija može biti u službi do navršetka sedamdeset godina svoga života. Pre toga roka sudija se može staviti u penziju samo po pismenoj molbi ili kad telesno ili duševno tako oslabi da ne može vršiti svoju dužnost. Odluku o penzionisanju u ovom poslednjem slučaju donosi Kasacioni sud.

ODELjAK X
Državno gazdinstvo
[uredi]

Član 102.

Svake godine Narodno Pretstavništvo odobrava državni budžet koji vredi za godinu dana.

Budžet se mora podneti Narodnoj Skupštini najdalje za mesec dana od dana njenog sastanka u redovnom sazivu. Jednovremeno sa budžetom podnosi se Narodnoj Skupštini na uviđaj i odobrenje i završni račun poslednje istekle računske godine.

Narodna Skupština ne može predložene partije uvećavati a može ih smanjivati i izostaviti.

Budžet se odobrava po partijama.

Način sastava i izvršenja budžeta propisuje se zakonom.

Ušteda jedne budžetske partije ili budžetske godine ne može se utrošiti na podmirenje potreba druge partije ili godine bez odobrenja Narodnog Pretstavništva.

Član 103.

Dok ne odobri podneseni joj budžet Narodno Pretstavništvo može odobravati dvanaestine za jedan ili više meseci. Ako je Narodna Skupština raspuštena pre nego što je budžet rešen, budžet istekle računske godine produžuje se ukazom najduže za četiri meseca. Ako se i u tom roku budžet ne reši može se Kraljevim ukazom produžiti budžet do kraja nove budžetske godine.

Član 104.

Državni porezi i opšte državne dažbine ustanovljavaju se samo zakonom.

Vlada podnosi Narodnoj Skupštini od Glavne Kontrole overeni izveštaj o izvršenju zaključenih ugovora o državnim zajmovima i njihovom utrošku u smislu zakona.

Član 105.

Poreska obaveza je opšta i sve su državne dažbine jednake za celu zemlju.

Kralj i Naslednik Prestola plaćaju državni porez na privatno imanje.

Nikakva pomoć stalna ni privremena, nikakav poklon ni nagrada ne mogu se dati iz državne blagajnice, ako nisu osnovani na zakonu.

Član 106.

Državnom imovinom upravlja Ministar finansija u koliko to zakoni drukčije ne narede.

O načinu otuđenja državnih dobara doneće se naročiti zakon.

Pravo monopola pripada državi.

Rude, lekovite vode i vrela i prirodne snage svojina su državna.

Način davanja rudarskih, industriskih ili ma kojih drugih povlastica određuje se zakonom.

Član 107.

Za pregled državnih računa i nadziranje nad izvršenjem državnog i samoupravnih budžeta postoji Glavna kontrola kao vrhovni računski sud.

Predsednika i članove Glavne kontrole bira Narodna Skupština iz kandidacione liste, koju sastavlja Državni savet i na kojoj je predloženo dva puta onoliko kandidata, koliko je praznih mesta.

Odredbe o sastavu, nadležnosti i postupku Glave kontrole propisuje zakon.

Zakonom se određuje u kojim će slučajevima protiv odluke Glavne kontrole imati mesta žalbi Kasacionom sudu.

Glavna kontrola pregleda, ispravlja i likvidira račune opšte administracije i svih računopolagača prema državnoj blagajnici. Ona motri da se ne prekorači nijedan izdatak po budžetu i da se neka suma ne prenosi iz jedne budžetske partije u drugu. Ona završuje račune svih državnih uprava i dužna je prikupljati sve potrebne dokaze i obaveštenja.

Završni državni račun podnosi se Narodnom Pretstavništvu na rešenje sa primedbama Glavne Kontrole i to najdalje za jednu godinu, računajući od završetka svake računske godine.

ODELjAK XI
Vojska
[uredi]

Član 108.

Vojna je obaveza opšta po odredbama zakona. Ustrojstvo i veličina vojske i mornarice propisuje se zakonom. Formiranje jedinica u zakonom određenom obimu propisuje Kralj uredbom na predlog Ministra vojske i mornarice. Koliko će se vojske držati pod zastavom, određuje se svake godine budžetom.

Član 109.

Vojni sudovi su nezavisni. U izricanju pravde oni ne stoje ni pod kakvom vlašću no sude po zakonima.

Sudija prvostepenog vojnog suda ne može biti tužen za svoj sudski rad bez odobrenja vojno-apelacionog suda, a apelacioni sudija bez odobrenja Kasacionog suda.

Presude vojnih sudova rasmatra u poslednjem stepenu Kasacioni sud.

Član 110.

Krivice koje učine građani u društvu sa vojnikom sudiće građanski sudovi a za vreme rata vojni sudovi.

Član 111.

Niko po navršetku dvadesete godine ne može dobiti državnu službu ili u njoj ostati, ako po odredbama vojnog zakona nije svoj rok otslužio ili od vojne službe oslobođen.

Član 112.

Za održavanje unutrašnjeg reda vojska se može upotrebiti samo na zahtev nadležne građanske vlasti.

Član 113.

Strana vojska ne može se uzeti u službu naše države, a ni vojska naše države ne može se staviti u službu neke strane države, bez prethodnog odobrenja Narodnog Pretstavništva.

ODELjAK XII
Izmene u Ustavu
[uredi]

Član 114.

O izmenama u Ustavu rešava Kralj sa Narodnim Pretstavništvom.

Član 115.

Predlog, da se u Ustavu što izmeni ili dopuni, može učiniti Kralj i Narodno Pretstavništvo.

U takvom predlogu moraju se izrekom imenovati sve tačke Ustava, koje bi se imale izmeniti ili dopuniti.

Ako je predlog učinio Kralj, on će se saopštiti Senatu i Narodnoj Skupštini, pa će se zatim Narodna Skupština odmah raspustiti i sazvati nova najdalje za četiri meseca.

Ako je takav predlog potekao od Senata odnosno Narodne Skupštine, o njemu se rešava na način predviđen za rešavanje zakonskih predloga većinom od 3/5 od ukupnog broja poslanika. Predlog ide zatim pred Senat odnosno Narodnu Skupštinu koja po njemu rešava većinom od 3/5 od ukupnog broja senatora odnosno poslanika.

Kad predlog na taj način bude usvojen, Narodna Skupština će se raspustiti a nova sazvaće se najdalje u roku od 4 meseca od dana kada je predlog usvojen.

I u jednom i u drugom slučaju Senat odnosno Narodna Skupština može rešavati samo o onim izmenama i dopunama Ustava, koje sadrži predlog na osnovu kojeg je ona sazvana.

Senat odnosno Narodna Skupština donosi odluku većinom od polovine više jedan od ukupnog broja svojih članova.

Na slučaj da se Senat i Narodna Skupština u prijemu predloženih izmena ili dopuna Ustava u celini ili pojedinostima ne saglase onda je dalje postupak isti kao i za zakonske predloge (član 64).

Član 116.

U slučaju rata, mobilizacije, nereda i pobune, koji bi doveli u pitanje javni poredak i sigurnost države ili kad su do te mere u opšte ugroženi javni interesi, Kralj može, u tom izuzetnom slučaju, ukazom narediti da se privremeno preduzmu sve izvanredne, neophodno potrebne mere u celoj Kraljevini ili u jednom njenom delu nezavisno od ustavnih i zakonskih propisa.

Sve izuzetno preduzete mere podneće se naknadno Narodnom Pretstavništvu na saglasnost.

Prelazna naređenja[uredi]

Član 117.

Do dana sastanka Narodnog Pretstavništva Kralj izdaje i proglašuje zakone ukazom.

Ukaz premapotpisuje Pretsednik Ministarskog saveta, resorni ministar i Ministar pravde.

Član 118.

Svi postojeći zakoni, sem zakona o Kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi od 6 januara 1929 godine, ostaju na snazi dok se redovnim putem ne izmene ili ukinu.

Član 119.

Odredbe člana 101 ovog Ustava neće se primenjivati za vreme od pet godina od dana stupanja u život ovog Ustava.

Zaključne odredbe[uredi]

Član 120.

Ovaj Ustav stupa u život i dobija obaveznu snagu kad se obnaroduje u „Službenim novinama“.

O izvršenju ovog Ustava staraće se Pretsednik Ministarskog saveta i svi ministri.

Preporučujemo Našem Ministru pravde da ovaj Ustav obnaroduje a svima ministrima da se o izvršenju njegovom staraju, vlastima zapovedamo, da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.


3 septembra 1931 godine
u Beogradu


ALEKSANDAR s. r.

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  • „Službene novine Kraljevine Jugoslavije“, broj 200/1931