Uspomena na malu Dobrilu
| Uspomena na malu Dobrilu (1892) Pisac: Dragomir Brzak |
| Jedinče moga prijatelja Milorada Gavrilovića, čl. kr. srp. nar. pozorišta († 29. februara 1892. god) |
Polete jedna malena zvezda,
Sa svetla neba u gusti mrak;
A jedno tiče iz topla gnezda,
Prnu sa zemlje gore u zrak!
„Kuda si nagla malena zvezdo,
„U mraku veje sileni let? —
„A ti, tičice, pričuvaj gnezdo,
„Još si nejaka za širok svet”.
Al’ zvezde nesta sa mesta svoga,
Utrnu njezin blistavi sjaj; —
A tiče šanu: „Zove me Boga!
„Oh, al je divan nebeski raj!”
„Gle kako cveta mirisno cveće!
„Čuj kako bruji anđelski poj!
„Gle puno dece po cveću šeće!
„Čekaj me, čekaj, oh Bogo moj!”
„Izmoliću se od majke moje,
„Jer ti ćeš meni cveća da daš!
„A ti me uzmi u krilo svoje;
„Oh, ti mi tako milosno sjaš!”
„Pusti me moja premila majko,
„Da mogu s Bogom u nebo poć’;
„Pusti me dobri, mili babajko!
„Ja ću vam opet u skoro doć’;”
„Da se poigram po onom sjaju;
— „Jer takav nije ovaj naš svet
„Da vam naberem u cvetnom gaju,
„Šarenog cveća čitavi splet!”
„Tebi ću, majko, beloga krina,
„Da me se sećaš — tičeta svog!
„Tebi, babajko, kitu jasmina,
„Mirisnu dušu anđela tvog!”
„A kad se smrkne, majčice mila,
„Kad zađe sunce, kad padne noć;
„Onda će tvoja mala Dobrila,
„S anđelske igre umorna doć’!”
I prnu tiče iz topla gnezda,
S cvrkutom ljupkim gore u zrak;
I blesnu sjajem malena zvezda,
Sa svetla neba u gusti mrak!
A tamo gore u cvetnom gaju,
Gde vazda cveta mirisni cvet
Tamo pred Bogu, u punom sjaju,
Dolete jedan anđelak svet’!...
Beograd. Aprila 1892. g.
Izvor[uredi]
1892. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina sedma, broj 15, str. 231.
|