Uskok Radojica i ban Zadranin
0001 Bože mili na svemu ti vala!
0002 Što se ono čuje u primorje?
0003 Ali grmi, al’ se zemlja trese?
0004 Al’ se lomi more o mramorje?
0005 Al’ se ore st’jene niz planine?
0006 Jali vile mute kroz vihore?
0007 Od ovoga nijednoga nema,
0008 No pucaju na Zadru topovi,
0009 Šenluk čini bane Zadranine,
0010 E je čudna lova ulovio,
0011 Silno Ture Arnaut-Osmana
0012 Iz Kladuše iz turske Krajine,
0013 Pa ga bane tura u tamnicu.
0014 Da kakva je prokleta tamnica!
0015 U visinu dvanaest aršina,
0016 U dubinu tridest i četiri,
0017 Do po nje je napunjena pusta,
0018 Napunjena kosti junačkijeh.
0019 Kad Osmana spusti u tamnicu
0020 Tu nahodi neznana junaka
0021 Savrt sjedi ćošku od tamnice,
0022 A kad Osman sužnja opazio
0023 On zavika grlom i avazom:
0024 ”O junače, moj nesretnji druže!
0025 ”Od kuda si od zemlje koje si?
0026 ”kako li te zovu po imenu?
0027 ”Ljuto li si bolan zasužnjio
0028 ”Te spuštio perčin do listova
0029 ”A kosmatu bradu do ljesica.”
0030 Progovori sužanj nevoljniče:
0031 ”Ja sam glavom mali Radojica
0032 ”Iz Kladuše iz Turske Krajine,
0033 ”Evo ima jedanaest ljeta,
0034 ”Kako sam ti ovđe zapanuo
0035 ”U prokletu zadarsku tamnicu.
0036 ”Ban mi ište krilata dorata
0037 ”I Zlatanu moju vjernu ljubu,
0038 ”Pa da mene pusti iz tamnice,
0039 ”Pa sam voli ovđe skuisati
0040 ”Nego dati ljubu i dorata,
0041 ”No ti ko si, neznani junače?
0042 ”Od koje si zemlje i krajine?
0043 ”Kako li se vičeš po imenu?
0044 Kad ga začu Arnaut Osmane
0045 Ciknu junak kako zmija ljuta:
0046 ”A ti li si, jadan pobratime!
0047 ”Na zlu li se mjestu sastadosmo,
0048 ”Ni u mome ni u tvome dvoru,
0049 ”Ni u gori na staro ročište,
0050 ”Ni u kolu među đevojkama
0051 ”No u kletoj zadarskoj tamnici.
0052 ”Ja sam glavom Arnaut Osmane,
0053 ”Evo ima tri godine dana
0054 ”Da četujem i da hajdukujem
0055 ”Oko Zadra i po planinama
0056 ”Ne bih li te kako izbavio,
0057 ”Pa me loše sreća poslužila,
0058 ”Te sam s tebe mukah dopanuo.”
0059 Kada Rade začu lakrdiju,
0060 Osmanu se vješa oko vrata,
0061 Proli Rade suze od očiju,
0062 Stiječu se niz dugačku bradu
0063 Kako biser curi niz njedarca,
0064 Pa ovako zapita Osmana:
0065 ”O Osmane, mio pobratime!
0066 ”Je li mene u životu babo?
0067 ”I starica moja mila majka?
0068 ”Je li mi se ljuba preudala?
0069 ”Je li mene u podrume doro?
0070 ”Jesu li mi dvori na ćenaru?”
0071 Odgovara Arnaut Osmane:
0072 ”Živ je tebe i otac i majka,
0073 ”Zdrav je tebe u podrumu doro,
0074 ”Nije ti se njubi preudala,
0075 ”Ali misli u prvu neđelju
0076 ”Za našega gojena Alila;
0077 ”On ne traži drugoga miraza
0078 ”No krilata iz podruma dora,
0079 ”Butum tvoje svijetlo oružje
0080 ”I babova ćurka iz Mletaka.”
0081 Kad sasluša mali Radojica,
0082 Ciči Rade i nevolja mu je,
0083 Jadikuje i notnjo i dnevno.
0084 To začuo bane Zadranine,
0085 Ne mogaše podnositi Rada,
0086 Nego jedno jutro uranio,
0087 Pravo ide ledenoj tamnici,
0088 I on pita malog Radojicu:
0089 ”Što je, Rade, da od Boga nađeš
0090 ”Što mi ne daš kuli boraviti?
0091 ”Nego kukaš u danu i noći.
0092 ”Evo ima jedanaest ljeta
0093 ”Od kako sam tebe uapsio,
0094 ”Još te čuo zaplakati n’jesam,
0095 ”Kakva ti je muka dodijala?”
0096 Reče Rade od Zadara banu:
0097 ”Čuj me, bane, zemlje gospodare?
0098 ”kumim tebe od neba do zemlje,
0099 ”Pa u nakrst zemlje i svijeta
0100 ”Pušti mene danas iz tamnice,
0101 ”Nemam blaga da ti se otkupim,
0102 ”Ali imam do tri dobra jemca:
0103 ”Prvog jemca Boga milosnoga,
0104 ”Drugog jemca moju vjeru tvrdu,
0105 ”Trećeg, reče, prevarit’ te neću,
0106 ”Pušti mene za neđelju dana
0107 ”Doćiću ti, reče, ako Bog da.”
0108 Pa mu Rade sve po redu kaže.
0109 Ražali se Zadraninu banu,
0110 Junak bio Boga vjerovao,
0111 Pa doziva slugu Vukosava,
0112 Te izvuče iz tamnice Rada.
0113 Kada bane upazio Rada,
0114 Kad mu viđe i bradu i glavu,
0115 Prepade se, rugat’ mu se nije.
0116 Kad se Rade nagledao sunca,
0117 Otište se poljem i ćenarom,
0118 Nit’ se brije nit perčin potkida,
0119 No dobavi prosjačku torbicu
0120 A u ruke rogastu tojagu,
0121 Hita Rade pravo u Kladušu,
0122 Poljem hodom, a planinom trkom
0123 Ka košuta o Vidovu danu.
0124 Kad iziđe na Kunar planinu,
0125 Turi oči pravo na Kladušu,
0126 Šta da vidiš imaš što viđeti:
0127 Koliko je polja pod Kladušu,
0128 Pritisnuli zeleni čadori.
0129 Odma se je jadu dosjetio
0130 Da su ono Alini svatovi.
0131 Proli suze niz junačko lice,
0132 Boga moli sam sobom govori:
0133 ”Pričekaj me, kurvino kopile!
0134 ”Ako Bog da i svi Boži sveci
0135 ”Ni rukam’ je nećeš zagrliti,
0136 ”a kamo li lice obljubiti,
0137 ”Ni pojahat’ krilata dorata,
0138 ”Ni pripasat’ mojega oružja. ”
0139 To veleći međ’ svatove siđe.
0140 Skupila se sila i ordija
0141 Da gledaju sužnja nevoljnoga,
0142 A Rade se svija i previja,
0143 Od čadora ide do čadora,
0144 Prosi Rade, malo isprosio,
0145 Dok opazi vezena čadora,
0146 Na njemu je vezena jabuka,
0147 Pod njim viđe gojena Alila,
0148 I kod njega dvije harambaše:
0149 Svoj daidža Glumac Osman-aga,
0150 I staroga budalinu Tala,
0151 Kafu piju uz duge čibuke.
0152 Rade im se smjerno poklonio
0153 Ka nevjesta između đevera.
0154 Njima Rade Turski selam viče,
0155 Turci njemu selam prifatili,
0156 Al’ da vidiš gojena Alila,
0157 Silno momče ama smjerno pita:
0158 ”Odkuda si, neznani junače!?
0159 ”Odkuda si, od zemlje koje si?
0160 ”Kako li se zoveš po imenu?
0161 ”U čijoj si tavnovo tavnici?
0162 ”Ljuto li si bolan osužnjio!”
0163 Rade mu se iz dalek akže,
0164 Čak nekuda iz Turske Krajine,
0165 ”A na ime Bećir momče mlado:
0166 ”Tavnovo sam Zadru u primorje
0167 ”U tavnici Zadranina bana
0168 ”Evo ima podosta zemana,
0169 ”Pak me bane pušta na otkupe,
0170 ”Na me udri trista ćesa blaga,
0171 ”A ja sirak bez nigđe nikoga
0172 ”Niti imam kuće ni baštine,
0173 ”A kamo li da mu otkup dadem,
0174 ”Pa se skitam po b’jelu svijetu,
0175 ”Da bih kako otkup isprosio,
0176 ”No pomoz’te ako dina znate.”
0177 Kad Alile začu lakrdiju,
0178 Pa govori sužnju nevoljnome:
0179 ”Čuj, Bećire, i po triput brate!
0180 ”kazuj pravo tako ti imama,
0181 ”Viđe l’ tamo uskok-Radojicu?
0182 ”Ili je živ il’ je preminuo?”
0183 Rade kaže, od nevolje laže:
0184 ”Hoću, beže, čisto i pravetno,
0185 ”S njim sam bio pune tri godine,
0186 ”Umro je nije davno bilo,
0187 ”Nema puno ni pola godine,
0188 ”Na pleći sam ja iznio Rada,
0189 ”I mojom ga rukom zakopao
0190 ”U zamljicu i zelenu travu;
0191 ”Ostavi mi teška amaneta
0192 ”Da mu kažem i ocu i majci,
0193 ”Da se s njime mrtvim ne zaklinju,
0194 ”A ljubovci da se preudava,
0195 ”I da drugog traži gospodara,
0196 ”Pa sam došo da amanet svršim.”
0197 ”Be aferim, Bećir-kraičniče!
0198 ”Evo tebe stotinu dukata
0199 ”Muštuluka dobra za otkupe.”
0200 To začuše obje harambaše,
0201 Glumac Aso, i budala Tale,
0202 Izvadiše po tridest dukata,
0203 Darovaše muštuluka Radu.
0204 Siplje Rade u dno od torbice.
0205 Al’ da vidiš gojena Alila
0206 Kako se je đido posilio,
0207 Na svatove srklet učinio:
0208 ”Ko je momak srca junačkoga
0209 ”Desio se mene u svatove,
0210 ”Puške meć’te te šenluk činite
0211 ”I igrajte igre svakojake.”
0212 To svatovi jedva dočekali,
0213 Šenluk čine ognjem iz pušaka,
0214 Zametnuli igra svakojake,
0215 Bacaju se kamena s ramena,
0216 A najviše skoka i ćusteka.
0217 Jadan Rade i sluša i gleda,
0218 Pa se malo onđe zaustavi,
0219 On ne gleda da šenluk seiri,
0220 No da motri svatovsko junaštvo,
0221 Pa pristupi k Alinu čadoru,
0222 Pokloni se do zemljice crne:
0223 ”Je li izum, beže gospodare!?
0224 ”Da se bacim kamena s ramena,
0225 ”I da skočim skoka junačkoga?”
0226 ”Testir ti je, Bećir-nevoljniče,
0227 ”Testir ti je, al’ se bojim ljuto,
0228 ”Da ne budeš kod svatova grdan,
0229 ”Jer si ljuto, Bećo, osužnjio,
0230 ”Umrla ti i jakost i snaga.”
0231 Kada Rade izum prifatio,
0232 On zasuka ruke do lakata,
0233 Savi perčin okolo pojasa,
0234 Dugu bradu turi pro ramena,
0235 Pa dovati kamen na ramenu,
0236 Zaigra se s mjesta do biljege,
0237 Jednom baci, svijema dobaci,
0238 Drugom baci, te svije prebaci
0239 Dva ukopa i tri muške pedi.
0240 Vije mu se brada oko glave
0241 Kao barjak oko barjaktara;
0242 Pa potrča skoku na biljegu,
0243 Dobro stište noge u ćusteku,
0244 A promaha triput objeručke,
0245 Jednom skoči, svijema doskoči,
0246 Drugom skoči, te svijeh preskoči
0247 Sedam noga i po muške pedi.
0248 Gledaju ga svi turski svatovi,
0249 Gledali ga, pa mu govorili:
0250 ”Nos’te vrazi, Tursko momče mlado!
0251 ”Moli Boga za đavola tvoga,
0252 ”Ne možemo sablje mrciniti,
0253 ”Sad bi ludo izgubio glavu.”
0254 Skopa Rade torbu i tojagu,
0255 Uputi se svojoj tankoj kuli.
0256 Kad uljezi kuli u avliji,
0257 Tu nahodi Zlatanu ljubovcu,
0258 Savrla se ćošku u avliji,
0259 Teno roni suze niz obraze,
0260 A proklinje kao kukavica:
0261 ”Bog t’ ubio, Zadranine bane!
0262 ”A i tebe, gojeni Alile!
0263 ”Ljubovce vam vaše udovile,
0264 ”A majke vam obje zakukale,
0265 ”Kano majka moga Radojice,
0266 ”I ja jadna njegova ljubovca.”
0267 A Rade joj Božju pomoć viče:
0268 ”Božja pomoć, mlađana nevjesto!
0269 ”Udijeli sužnju nevoljniku. ”
0270 Plačući mu mlada progovara:
0271 ”Uljez’ , sužnje, u bijelu kulu,
0272 ”U kuli je i otac i majka,
0273 ”Oni će te dobro darovati,
0274 ”A ja nemam ništa do kamena,
0275 ”Da se s njime tučem do vijeka.”
0276 Uđe Rade u tančicu kulu,
0277 I uljeze u šikli odaju,
0278 Tu nahodi stare roditelje,
0279 Đeno rone suze od očiju,
0280 Dušmanu bi srce proplakalo,
0281 A kamo li u jedinku sinu.
0282 Tu nahodi bule enđi-bule,
0283 Đe su došle da vode Zlatanu,
0284 Rade njima Božju pomoć viče,
0285 Svi mu pomoć Božju prifatili:
0286 ”Bog da’ dobro, sužanj-nevoljniče!
0287 ”Ljuto li si jadan osužnjio,
0288 ”U čijoj si tavnovo tavnici?”
0289 Rade im se kao prije kaže.
0290 Kada začu starac Vukosave,
0291 Pa govori, a sve suze roni:
0292 ”Bogom sine, neznani junače,
0293 ”Viđe li mi sina Radojicu,
0294 ”Je li mene u životu Rade?”
0295 Rade laže, a pravo ne kaže,
0296 Jer slušaju bule enđi-bule,
0297 Nego reče da je preminuo.
0298 Zaleleka starac Vukosave:
0299 ”Lelek mene, moj jedini sine!
0300 ”Što će tebe ostarjeli babo!
0301 ”Što li stara samorana majka?
0302 ”I ljubovca crna kukavica?”
0303 No čujte me, cvijeće družino!
0304 Enđi-bule na noge skočiše,
0305 Radojicu darom darivaše,
0306 A Rade se smjerno poklonio,
0307 I uljeze u svoju odaju:
0308 S čivlija prifati oružje,
0309 I prifati sablju alamanku,
0310 Kradom uđe, a mučki iziđe,
0311 Pa on siđe u tople podrume.
0312 Kada dorat upazio Rada,
0313 Čim ga viđe, birdem ga poznade,
0314 Grlom rže, a ušima striže,
0315 Zubim’ škripa, a nogama tuče;
0316 Rade dora među oči ljubi,
0317 Pak mu čudan timar načinio,
0318 Osedla ga i opusati ga,
0319 Uzdu veže, u sedlu se baci,
0320 Pravo ide k Alilu čadoru.
0321 Tek čadoru na vratima dođe,
0322 On zavika grlom i avazom:
0323 ”Stani, kurvo, gojeni Alile!
0324 ”Čiju li ćeš obljubiti ljubu?
0325 ”Čije li ćeš pripasat’ oružje?
0326 ”Čijega li konja pojahati?”
0327 Pa izvadi sablju od pojasa,
0328 Ljutom ga je ranom obranio
0329 Brstimičke ama smrtimičke.
0330 Al’ da vidiš Glumca Osman-age
0331 Skoči Osman ka da se pomami:
0332 ”Stani, Vlašče, uskok-Radojica!
0333 ”Čijega li pogubi sestrića?”
0334 Al’ mu Rade govorit’ ne dade,
0335 Jednom manu podrubi mu glavu.
0336 A zavika budalina Tale:
0337 ”Stan’ , pričekaj, kurvino kopile!
0338 ”Lasno ti se s đecom premetati,
0339 ”Ali nije sa starijem vukom.”
0340 Pa poteže drenovu batinu,
0341 Odista ga usmrtiti šćaše,
0342 Ali Radu Bog i sreća dade,
0343 Spušti dorat krila do kopita,
0344 Odmače se s Radom natražačke,
0345 Velike mu rane ne zadade,
0346 No mu dva tri rebra čebrsnuo,
0347 I udari sedlo po jabuci,
0348 Pršte sedlo pusto na sedmero.
0349 A da vidiš mladog Radojicu,
0350 Đe se Talu bliže poprimače,
0351 I malo ga sabljom dofatio,
0352 Ras’ječe ga od vrata do gnjata.
0353 Kad viđoše kićeni svatovi
0354 Da im zgubi do tri harambaše,
0355 Pleći daše, a bježati staše;
0356 Za njima se Rade naturio,
0357 I mnoge je Turke posjekao,
0358 Pa se vrati u bijelu dvoru,
0359 Izljubi se i s ocem i s majkom,
0360 I Zlatanom svojom vjernom ljubom;
0361 Oni njega i grle i ljube.
0362 Opremiše sedam, osam konja,
0363 Pobjegoše Zadru na krajini,
0364 I iz kule što bi pokupiše,
0365 Ostaviše praznu na ćenaru,
0366 Pravo idu pred banove dvore,
0367 Kaže Rade sve kako je bilo:
0368 ”Evo, reče, moj čestiti bane!
0369 ”Moje ljubi, moji roditelja,
0370 ”Evo mene, i moga dorina,
0371 ”Tvoja sablja, evo moje glave.”
0372 Kda bane saluša riječi,
0373 I kad viđe da je vjere tvrde,
0374 Poklono mu život na megdanu:
0375 ”Neću, Rade, tvoje ruse glave,
0376 ”Kad si taki junak na svijetu,
0377 ”Niti ću ti krilata dorata,
0378 ”Taki dorat za takvog junaka,
0379 ”Nego ćeš mi odsad vjeran biti,
0380 ”Poslužiti, a ja tebe ljubiti.”
0381 Pa mu divne dvore sagradio
0382 Uz njegove ka ono njegove;
0383 S njome Rade do smrti živio,
0384 Vazda banu na izmetu bio,
0385 I megdane mnoge zadobio.
0386 To je bilo kada se činilo,
0387 Nam, braćo, dugo zdravlje bilo.
