Um i srce
| Um i srce Pisac: Jovan Andrejević |
Što me koriš, ume kruti,
Što blagujem sanjajući;
Što vedrinu tvoju muti
Nestaš srca, likujući?
U pučini tvojoj glatkoj
Žića s’ bolje ogledaju,
A pri srca igri slatkoj
Jadi ljuti niz padaju.
Ono mi je, što me vedri,
Ona duša što me snaži,
Nebo sreću — raj u nedri
Bolnih stvori, da me blaži!
Ta za plahi onaj pogled,
Uzdah teški, osmeh laki,
Sa smrti bih stao na ogled,
Ma uništen bio taki!
Ti se stidiš srca reči,
Što se u prah tako vrza,
Mudrost, veliš, rane leči,
Što udara reka brza.
U skakutu vala brzih
Vidim sleku — ogled sreće:
Ovaj ljubi, onaj mrzi,
Jedan s’ divi, drugi neće.
Zato, žarko srce moje,
Pevaj, ljubi, dok je vreme;
A ti, ume, gledaj svoje —
Svak zarana meći seme!
Izvor[uredi]
- -. 1865. Danica. Godina 6, broj 33, str. 769.
|