Umija Kozlića i Tanković Osman
0001 Četu kupi Blažević Omere,
0002 Bira Omer po Lici Ličane.
0003 Ne će Omer stara ni nejaka,
0004 Već on traži od boja junaka,
0005 Koji kuće ni kućišta nejma,
0006 Kom je kuća divan-kabanica,
0007 Duga puška i otac i majka,
0008 Nož i pala bratac i sestrica.
0009 Taku Omer pobira družinu,
0010 Skupi Omer šezdeset družine,
0011 I podiže Maljković-Stipana
0012 I pobru mu Vukašića kneza.
0013 Svoga pobru u četu pozovnu,
0014 Svoga pobru Tanković-Osmana.
0015 Kada savi četu kod Crvaća,
0016 A izašo Blažević Omere,
0017 Divno kolo igra kod Crvaća,
0018 Kolo hoda trijest divojaka,
0019 Među njima kićena divojka,
0020 Ći Umija Kozlić-Huramage,
0021 Jauklija Tanković-Osmana.
0022 Kolo vodi, a pisme izvodi,
0023 A gleda ih Blažević Omere
0024 Svojim pobrom Tanković-Osmanom.
0025 Kad naskaka kićena divojka,
0026 Ći Umija Kozlić-Huramage,
0027 A podviknu Tanković Osmane,
0028 On otišće zelenu jabuku
0029 Na Umiju, kićenu divojku,
0030 On u ruku pogodi divojku,
0031 Razbi njojzi na ruci halhalu,
0032 A zacvili kićena divojka,
0033 A povika Blažević-Omera:
0034 „Blaževiću, četi buljubaša!
0035 Ko mi ’vako može kidisati
0036 I divojku ’vako ošinuti,
0037 Da Bog dade, četi buljubaša,
0038 Kaurska ga puška ošinula,
0039 A ne mogo rana priboliti,
0040 Dok ne dođe do ove divojke,
0041 Dok divojka njemu ne halali.“
0042 Stade vika Maljković-Stipana:
0043 „Ne budali, kićena divojko!
0044 Ne kuni nam druga najboljega,
0045 Najmilijeg i najsigurnijeg,
0046 Našeg pobre Tanković-Osmana!“
0047 Povikuje kićena djevojka:
0048 „Blaževiću, četi buljubaša!
0049 Ko me može ’vako ošinuti,
0050 Kidisati kićenoj divojci,
0051 Da Bog dade i sreda božija,
0052 Dvije njega puške ošinule,
0053 Slomile mu noge po kolinu,
0054 On ne mogo rana priboliti,
0055 Dok mu ova ne halali draga!“
0056 Uz Omera boja ošinula,
0057 A fati se pale iza pasa:
0058 „Stan’ Umijo, pasja divičice!
0059 Što mi kuneš druga najboljega,
0060 Najmilijeg i najsigurnijeg,
0061 Moga pobru Tanković-Osmana!“
0062 Pa potrča kolu i divojci,
0063 Ufati ga Tanković Osmane:
0064 „Stani, pobro, Blažević-Omere,
0065 Ne kidiši ti glavi divojci!
0066 Nek govori kićena divojka,
0067 Pobratime, šta će govoriti!
0068 Diži četu, vakat pohoditi.“
0069 Uprtiše šarene torbice,
0070 Za torbice divan-kabanice,
0071 U torbicah slatke brašljenice,
0072 Otiskoše od vode Crvaća,
0073 Otiskoše niz Liku Vučjaku.
0074 Onda veli’ Maljković Stipane:
0075 „Pobratime, Blažević-Omere!
0076 Kud si, brate, četu pokupio,
0077 Kuda cemo četom okrećati?“
0078 „ „Maljkoviću, Bogom pobratime!
0079 Ja sam, brate, četu pokupio,
0080 Da prisočim staze po planini,
0081 Da potražim u gori hajduke.
0082 Po planini šezdeset hajduka,
0083 I pred njima od Krmpota Rade.
0084 Što je Rade podigo hajduke,
0085 Pa on hoda po gori zelenoj
0086 Evo ima tri godine dana
0087 Na sramotu svoj širokoj Lici
0088 I ajanu ličkom Mustajbegu,
0089 Na sramotu kamenu Kotaru,
0090 Po Kotaru kotarskim serdarom,
0091 Za najvećma banu Zadraninu.
0092 Evo hoda tri godine dana,
0093 S njim se niko treviti ne more,
0094 Na njega je plaća iskočila:
0095 Ko ufati od Krmpota Radu,
0096 A rašćera društvo u planini,
0097 Beg mu daje stotinu dukata
0098 I za glavu od zlata čelenku,
0099 Ban mu trista daje madžarija,
0100 Ko dovede Radu savezana,
0101 Ja donese odsječenu glavu,
0102 Tražit ćemo Radu u planini.“ “
0103 Onda veli Maljković Stipane:
0104 „Blaževiću, četi buljubaša!
0105 I mene je kahar učinio:
0106 U ’ve, brate, tri godine dana
0107 Svu je moju raju pocinio,
0108 Na Kotare namet navalio,
0109 Sve od dima žutu madžariju.
0110 Ako naske mio Bog pomože,
0111 Te trevimo njega u planini,
0112 Kod njega bi dobro zadobili
0113 I od bega plaću ujagmili,
0114 Ban bi naske dobro darovao,
0115 Cesto bi nas, brate, spominjali.“
0116 Kad stigoše u Vučjak-planinu,
0117 Omer s družtvom hoda po planini,
0118 Sve prisače staze u planini,
0119 Omer hoda i noćom i danju,
0120 Sve dan po dan za petnaest dana,
0121 Ne bi li se pretrevio s Radom.
0122 Omerovo društvo obosilo,
0123 Poderalo na kajiš opanke,
0124 I odilo njima poveščalo,
0125 Već nestalo slatkih brašljenica,
0126 Pogladnilo, ljuto požednilo.
0127 Otiskoše uz goru zelenu,
0128 Udariše u Stazu koziju.
0129 Omerovo društvo progovara:
0130 „Blaževiću, četi buljubaša!
0131 Što ti naske po planini vodaš
0132 Sve dan po dan za petnaest dana,
0133 A ti tražiš od Krmpota Rade
0134 I njegovih šezdeset hajduka?
0135 Ovdi nije od Krmpota Rade.
0136 Mi se jesmo ljuto poronili,
0137 Poderali na kajiš opanke,
0138 Pogladnili, ljuto požednili,
0139 Nestalo je slatkih brašljenica,
0140 Vraćaj naske na široku Liku,
0141 Nek svak ide svojoj domovini!“
0142 A veli im Blažević Omere:
0143 „Stan’te, moja braćo u planini!
0144 Da se jošte, braćo, prohodamo
0145 Do u jutro, dok se rodi sunce,
0146 Ne bi li nas mira namirila.“
0147 Pa im momak veli u planini:
0148 „Davor’ moja braćo i družino!
0149 Ljuto me je žeđa savladala.
0150 Ovde ima voda u planini,
0151 Ta se voda zove Kukavica.
0152 Sa šta s’ voda zove Kukavica?
0153 Mloga j’ od nje majka zakukala,
0154 A sestrica u crno s’ zavila,
0155 Virna ljuba u rod okrenula.
0156 Ne zna l’ iko stazu u planini,
0157 Da bi našo vodu Kukavicu,
0158 Da s’ ledene vode napijemo
0159 I mi kod nje da se odmorimo?
0160 Ne bi li nas sreća poslužila,
0161 Da trevimo od Krmpota Radu,
0162 Da se s njime muški pogodimo,
0163 Al muškije glave pogubimo,
0164 Nek s’ i kašnje, braćo, spominjemo.
0165 Bolje nam je izginuti ovde,
0166 Neg se ’vako natrag povratiti,
0167 Svome begu na Udbinu saći.“
0168 Stade vika Maljković-Stipana:
0169 „Blaževiću, četi buljubaša!
0170 Evo tebi Maljković-Stipana,
0171 Koji staze u planini znade.
0172 Hajde, brate, za mnom uz planinu,
0173 Dovest ću vas vodi Kukavici.“
0174 Prid njim Stipan u planinu pođe,
0175 Za njim Omer i društvo njegovo,
0176 Dovede ih do vode bunara:
0177 „Evo, pobro, ledena bunara!
0178 Ova s’ voda zove Kukavica,
0179 Napijte se ledene vodice!
0180 Vid’te kosti kod vode ledene,
0181 Ovo su vam kosti od junaka.
0182 S ovog s’ voda zove Kukavica,
0183 Ova voda nikad nije sama,
0184 Ja brez vuka jali brez hajduka,
0185 Čuvajte se, braćo, u planini!“
0186 Kad s’ napiše ledene vodice,
0187 Onda im veli Maljković Stipane:
0188 „Da s’ od vode, braćo, izmaknemo,
0189 Izmaknemo, pa se odmorimo!“
0190 Kad od vode društvo izmakoše,
0191 Istom oni sjeli u planini,
0192 Isprtiše šarene torbice,
0193 Iz toraba ploske povadiše,
0194 U planini tolu zametnuše.
0195 Njima veli Maljković-Stipane:
0196 „Da se, braćo, brzo napijemo!
0197 U ’vo doba dolaze hajduci.“
0198 Istom oni pa se obrediše,
0199 Al im puče u planini grana,
0200 A zapjeva vlašče u planini:
0201 „Ja ledena vodo Kukavice!
0202 Jesi li mi u planini sama?“
0203 Neg im veli Maljković Stipane:
0204 „Blaževiću, četi buljubaša!
0205 Eno, pobro, od Krmpota Rade
0206 I njegova društva u planini!
0207 Da s’ od vode, brate, izmaknemo!
0208 Kad s’ napiju ledene vodice,
0209 Kod vode će tolu zametnuti.
0210 Ne šal’te se, braćo i družino,
0211 Da ih ovde, braćo, okolimo!
0212 Svak se dobro u planini čuvaj,
0213 Da ne pukne grana u planini,
0214 Dok s’ u gori, braćo, utvrdimo.“
0215 Izmače se od vode ledene,
0216 Sađe Rade i društvo njegovo.
0217 Kad s’ napiše ledene vodice,
0218 A od vode pa se odmakoše,
0219 Gdje j’ i odprij’ tola zamećana,
0220 Isprtiše šarene torbice,
0221 Iz toraba ploske povadiše,
0222 A na troje tolu zametnuše,
0223 Razložiše hladno piti piće.
0224 Onda im veli od Krmpota Rade:
0225 „Davor moja braćo u planini!
0226 Ovde j’ neko prije dohodio,
0227 Da s’ čuvamo, braćo u planini!
0228 Jeste l’ čuli, braćo i družino?
0229 Ja sam čuo i haber uzeo,
0230 Digo se je Blažević Omere,
0231 Digo četu po širokoj Lici,
0232 Evo ima punih petn’est dana,
0233 Kako naske po planini traži.“
0234 Dok to reče od Krmpota Rade,
0235 Stade vika Maljković-Stipana:
0236 „Harambašo, od Krmpota Rade!
0237 Zlo ti sio i vino popio!
0238 Eto na te Blažević-Omera
0239 I pobre mu Maljković-Stipana,
0240 I njihove čete u planini!
0241 Svu si meni raju porobio
0242 I Kotara pa si zafatio,
0243 Valja nam se jutros pogoditi.“
0244 Kada čuo od Krmpota Rade,
0245 On podviknu, a na noge skoči:
0246 „Davor moja braćo i družino!
0247 Ono j’ vika Maljković-Stipana,
0248 Eto na nas Blažević-Omera,
0249 Na noge se, braćo i družino!“
0250 Sve mu društvo na noge skočilo,
0251 Pojagmiše klade i kamenje.
0252 Stade vika od Krmpota Rade:
0253 „Blaževiću, četi buljubaša!
0254 Tebe fale, da si junak pravi,
0255 Još ni mene pohulili nisu.
0256 Iskoči mi na stinu studenu,
0257 Razapni mi toke na prsima,
0258 Da t’ se bacim od oka junačkog.“
0259 Skoči Omer na stinu studenu,
0260 A razape toke na prsima:
0261 „Biraj, Rade, kako tebi drago!“
0262 Kad otrže puška u planini,
0263 Dva sindžirli zrna doletiše,
0264 Na Omeru ranu načiniše,
0265 Iz Omera crna štrcnu krvca.
0266 Stade vika Blažević-Omera:
0267 „Harambašo, od Krmpota Rade,
0268 Iskoči mi na stinu studenu!“
0269 Njemu Rade na stinu iskoči:
0270 „Evo, Omere, od Krmpota Rade!“
0271 Na njeg Omer pušku odapeo,
0272 Ne pogodi od Krmpota Rade.
0273 Stade vika od Krmpota Rade:
0274 „Buljubaša, sad je reda moja,
0275 Nas dvojica da se okušamo,
0276 Nek nam društvo gleda u planini!“
0277 Jope Omer na stinu iziđe,
0278 Puče puška od Krmpota Rade,
0279 A Omera jope pogodila
0280 I na njemu ranu načinila.
0281 Stoji vika Blažević-Omera:
0282 „Harambašo, sad je reda moja!“
0283 „ „Udri, Omere, koliko ti drago!“ “
0284 Puče puška Blažević-Omera,
0285 Ne pogodi od Krmpota Rade,
0286 Veš za njime druga najboljega
0287 A njegova Mitra bajraktara.
0288 Stade vika od Krmpota Rade:
0289 „Ne krij rana, Blažević-Omere!
0290 Ne krij rana, ne gubi stražana,
0291 Skoči jope na stinu studenu!“
0292 Dok mu Omer na stinu iziđe,
0293 Na njeg Rade pušku upravio
0294 I on pušci pade po nišanu,
0295 Ćide Rade pušku odapeti,
0296 Al otrže puška ispoprika
0297 I pogodi od Krmpota Radu,
0298 Mrtav Rade pade po kamenju.
0299 Ko odape pušku u planini?
0300 Odape je Maljković Stipane
0301 I okaja rane pobratima.
0302 Stade vika Maljković-Stipana:
0303 „Udrite, moja braćo i družino!
0304 Pogino je od Krmpota Rade,
0305 Najboljeg je druga poželio,
0306 Ranio se Blaževic Omere.“
0307 A zapali puška u planini,
0308 Jer nagoni Maljković Stipane,
0309 A brane se u gori hajduci,
0310 Puška puca, nikad ne patiše.
0311 Goneći se s njima u planini
0312 Stiže njima trijest Kotarana,
0313 Rašćeraše u gori hajduke.
0314 Kad nađoše Maljković-Stipana,
0315 Iznese glavu od Krmpota Rade,
0316 Zapivaše mladi Kotarani:
0317 „Fala Bogu i današnjem danu!
0318 Kad vidismo odsječenu glavu,
0319 Mrtvu glavu od Krmpota Rade!
0320 Vrlo nam je bio dodijao,
0321 Cinio nas često po Kotaru.“
0322 Dade glavu Blažević-Omeru.
0323 Već hajduke oni rašćerali,
0324 Iskupiše društvo u planini.
0325 Dok su Radi usijali glavu
0326 I njegovo društvo rašćerali,
0327 Trijest druga njima poginulo,
0328 A i dvan’est mladih Kotarana
0329 Goneći se po gori s hajduci,
0330 Poginulo pedeset hajduka,
0331 A deset ih u goru uteklo.
0332 Iskupiše glave odsičene,
0333 Nađe Stipan pobratima svoga,
0334 Pobratima Tanković-Osmana,
0335 Gdje mu pobro leži u kamenju,
0336 Dvije njega puške udarile,
0337 Slomile mu nogu u kolinu.
0338 Po planini šićar pokupiše,
0339 Na hajducih dobro zadobili,
0340 Prid Omera šićar iskupiše.
0341 Onda mu veli Maljković Stipane:
0342 „Blaževiću, četi buljubaša,
0343 Nikom nemoj krivo učiniti,
0344 Podaj dio mladim Kotaranom,
0345 Jer su nami indat učinili.“
0346 Svakom Omer pravo podilio,
0347 Sve na zdrava dade podjednako,
0348 Na ranjena po dva paja daje,
0349 Ko pogino, po pet zapadalo,
0350 Nek mu djeca kod odžaka znadu,
0351 Zašto im je babo poginuo.
0352 Otalen se oni podigoše,
0353 Ode Omer uz goru zelenu,
0354 Odnesoše Tanković-Osmana,
0355 Kotarani natrag na Kotare,
0356 Povikuju mladi Kotarani:
0357 „Blaževiću, četi buljubaša!
0358 Kad ćeš Zadru na Kotare sići,
0359 Sniti glave banu Zadraninu?
0360 Vrlo će te bane darovati.“
0361 A veli im Blažević Omere:
0362 „Kad izličim rane na sebika,
0363 Ja ću Zadru na Kotare sići,
0364 Sniti glave banu gospodinu.“
0365 To rekoše, pa se rastadoše.
0366 Ode Omer na široku Liku,
0367 Odnesoše Tanković-Osmana.
0368 Kada Omer na Udbinu dođe,
0369 Dočeka ih lički Mustajbeže,
0370 Dadoše mu glave odsičene.
0371 Svakog beže dobro darovao,
0372 Svakom dade drugu Omerovu,
0373 Svakom dade po trijest dukata,
0374 Blaževiću stotinu dukata.
0375 Njemu veli Blažević Omere:
0376 „Naš Mustajbeg, od sve Like glavo!
0377 Za me nije stotinu dukata,
0378 Daj ih, beže, pobratimu mome,
0379 Momu pobri Maljković-Stipanu.
0380 On je, beže, Radu pogubio
0381 I sačuvo pobratima svoga.“
0382 Sve se smije Maljković Stipane:
0383 „Hvala tebi, Bogom pobratime!
0384 To je tvojih stotinu dukata,
0385 Ti si četi bio buljubaša.“
0386 Njima veli lički Mustajbeže:
0387 „Hajde, sine Blažević-Omere!
0388 To je tvojih stotinu dukata,
0389 Ni Stipanu biti krivo ne će,
0390 Znade beže za Stipana svoga.“
0391 Ode Omer svomu bilu dvoru,
0392 Odnesoše Tanković-Osmana,
0393 Odnesoše kuli od kamena.
0394 Beg im posla Mašina berbera,
0395 Da ih berber liči u odžaku.
0396 Liči berber Blažević-Omera,
0397 Izliči ga za petnaest dana,
0398 Al ne more Tanković-Osmana,
0399 Veš ga navik liči na odžaku.
0400 Stiže knjiga bana Zadranina
0401 A na ruke begu udbinjskome:
0402 „Pošalji mi Blažević-Omera,
0403 Uz Omera sve društvo njegovo,
0404 Nek mi snesu glave niz Kotare,
0405 Da ti vidim Blaževića tvoga.“
0406 Iskupi ih lički Mustajbeže,
0407 Opremi ih Zadru niz Kotare.
0408 Kad sađoše Zadru niz Kotare,
0409 Sanesoše odsičene glave,
0410 Dadoše ih banu Zadraninu,
0411 Darova ih bane Zadranine,
0412 Svakom drugu dade Omerovu,
0413 Svakom dade pedeset dukata,
0414 Blaževiću trista madžarija:
0415 „To t’ je glava od Krmpota Rade?
0416 Što je Rade po planinah hodo
0417 Sve dan po dan tri godine dana,
0418 A cinio Liku i Kotare
0419 Na sramotu i begu i banu.“
0420 Povrati se Blažević Omere.
0421 Kad iziđe na široku Liku,
0422 Pobratimu na oblazak dođe
0423 I dade mu pedeset dukata,
0424 I njemu je bane opremio:
0425 „Moreš li, brate, rane priboliti?“
0426 „ „Prođi me se, Bogom pobratime!
0427 Vrlo su me rane savladale,
0428 Ko kada ih priboliti ne ću,
0429 Ukle mene kićena divojka.“ “
0430 To govori Tanković Osmane,
0431 Dođe njemu lički Mustajbeže
0432 I uz bega dvan’est Udbinjana,
0433 Među njima Kozlić Huramaga,
0434 S njima dođe Omer-efendija.
0435 Pita beže Tanković-Osmana:
0436 „Hodeš moći rane priboliti?“
0437 „ „Ne mogu, beže, rana priboliti,
0438 Ukle mene kićena divojka.“ “
0439 Onda veli lički Mustajbeže!
0440 „Efendija, od Udbine glavo!
0441 Jesi l’ ikad u knjizi gledao,
0442 Bi li mogla ukleti divojka?“
0443 Uze hodža, knjigu rasklopio:
0444 „Mustajbeže, od sve Like glavo!
0445 Ja na knjigu, beže, gledajući,
0446 Nikad njega izličiti ne ćeš.
0447 Daj dobavi kićenu divojku,
0448 Da molimo kićene divojke,
0449 Nek halali Tanković-Osmanu,
0450 Vrlo je je Osman ucvilio.
0451 Men’ se čini, lički Mustajbeže,
0452 Kada njemu halali divojka,
0453 Da bi s’ onda mogo izličiti.“
0454 Posla beže Kozličinu dvoru,
0455 Dovedoše kićenu divojku,
0456 Ona begu ruci poletila:
0457 „Što me zoveš, lički Mustajbeže?“
0458 „ „Ćeri moja, kićena divojko!
0459 Tebe zove lički Mustajbeže:
0460 Daj halali Tanković-Osmanu!“ “
0461 „Prođi me se, lički Mustajbeže!
0462 Kad mu ova halali divojka,
0463 Onda svoje rane izličio!
0464 Vrlo mi je, beže, kidisao,
0465 Kod Crvaća mene ocvilio.“
0466 Muči beže, ništa ne divani.
0467 Stade vika Kozlić-Huramage:
0468 „Ći Umijo, moja jedinice,
0469 Ja halali Tanković-Osmanu,
0470 Ja ću t’ mrtvom govoriti glavom.“
0471 „ „Prođi me se, babo Huramaga!
0472 Kad je tako, babo Huramaga,
0473 Ja ću tebe poslušati, babo,
0474 A nemoj me rezil učiniti,
0475 Halalit ću Tanković-Osmanu.
0476 Mustajbeže, od sve Like glavo!
0477 Eto tvoga Tanković-Osmana,
0478 Vavik mi je bio mušterija,
0479 A i ja sam njemu, Mustajbeže!
0480 Ako će mi svoju viru dati,
0481 Da će mene za ljubu uzeti,
0482 Drugom s’ na me oženiti ne će,
0483 Ja ću, beže, njemu halaliti.“
0484 Njemu veli lički Mustajbeže:
0485 „Hoš li, sine, Tanković-Osmane?“
0486 „ „Hoću, beže, lički Mustajbeže!
0487 Evo joj je vjera od meneka,
0488 Ako ostane u životu glava,
0489 Vavik sam joj bio mušterija,
0490 Ja ću lipu za ljubu uzeti,
0491 Nikad s’ na nju oženiti ne ću.
0492 Vavik mi je srcu mila bila,
0493 Od milosti otiskoh jabuku,
0494 Pa u ruku pogodih divojku.“
0495 A divojci suze udariše,
0496 U desnu ga ruku poljubila:
0497 „Tankoviću, po svitu gledanje!
0498 Ja ću tebi, dragi, halaliti,
0499 Da si moju ti odsiko ruku.
0500 Da Bog dade i sreća božija,
0501 Brzo tvoje rane zamladile
0502 I sa mnom se, dragi, oženio!“
0503 To mu reče, na vrata uteče.
0504 Nasmija se Kozlić Huramaga:
0505 „Haj aferim, moja jedinice!
0506 I ja ću te njemu pokloniti.“
0507 Sve se smiju mladi Udbinjani,
0508 Svak okrenu svome bilu dvoru.
0509 Osta berber, da liči Osmana,
0510 Još ga liči za devet nedilja,
0511 Izliči se Tanković Osmane.
0512 Kad izliči rane na sebika,
0513 Njemu beže isprosi divojku
0514 I oženi Tankovića svoga,
0515 Beg mu kume bio kod divojke,
0516 Pir učini, provede veselje.
0517 On povika Tanković-Osmana:
0518 „Ne šali se, Tanković-Osmane!
0519 Nemoj svoje ljube privariti,
0520 Nemoj s’ drugom na nju oženiti,
0521 A ti vjere svoje pregaziti,
0522 Mrtvom ću ti glavom govoriti.“
0523 „ „Ne ću, beže, vjeru ti zadajem.“ “
0524 Ode beže do odžaka svoga,
0525 Osta Osman u kuli kamenoj,
0526 Dvor čadio, Umiju ljubio,
0527 I s njome je porod izrodio,
0528 A nikad je nije prekorio,
0529 Što je ležo za godinu dana,
0530 Ni ona njega, što je je ubio.
0531 Lipo su se, kažu, milovali,
0532 Nikad s’ na nju nije oženio.
