Uzimanje Užica

Sanak snila Kučukova kada,
čudan sanak, a u čudan danak,
u subotu uoči neđelje:
đe Užice tama popanula,
Krčagovo ružom procvatilo,
pola plavom, a pola crvenom,
viju vuci na Terazijama,
sa Tatinca lajaše lisica,
nešto puca sa malih Kruščica,
uz Đetinju munje sijevaju,
na Zabučju orli prolijeću,
ponajviše orli krstašići,
i međ' njima tica kukavica.
Kad se bila iz sna probudila,
ona ode mlada na čardake
te kazuje Kučuk-Zaim-agi
šta je mlada u sanu vidila;
no joj veli Kučuk Zaim-aga:
"Zlo si snila, gore će ti biti!
Što Užice tama popanula,
to će Srbi grada osvojiti.
Što je polje ružom procvatilo,
pola plavom, a pola crvenom,
to su, kado, krstati barjaci,
a pod njima bijeli čadori,
pod čadore srpske poglavice
piju vino i bistru rakiju,
sutra juriš hoće na Užice.
Što su vuci na Terazijama,
ono jeste Valjevac Jakove
i sa njime Valjevska Nahija.
Sa Tatinca što laje lisica,
ono jeste Lazare Mutave
i sa njime Gruža i Morava.
A što puca sa malih Kruščica,
ono jeste Milan od Brusnice
i sa njime Rudnička Nahija;
oni vuku ubojne topove,
s njima naše obaljuju kule.
Uz Đetinju što s'jevaju munje
ono jeste od Topole Đorđe
i sa njime lomna Šumadija.
U Zabučju orli što proleću,
ponajviše orli krstašići,
ono jeste Užička Nahija
i sa njome lomno Dragačevo
i pred njima oborknez Aleksa.
A što kuka tica kukavica,
ono jeste proto Milutine
ta od Guče, sela pitomoga;
sa njim kažu trideset popova
i trideset crnih kaluđera,
te se mole bogu bez prestanka,
ne bi l' našeg osvojili grada"