Kolika je Janjina planina,
Ne mogu je ždrali preždraliti,
Al' mogoše kićeni svatovi.
I govori kićena đevojka:
„Smilje moje, ja bih tebe brala, 5
„Da ja znadem, kome bih te dala;
„Van da bi te struk-Jovanu dala;
„Struk je Jovo zanosita glava,
„Zanosan je, ni u kolo ne će.“ —
„Igraj kolo, ti ne gledaj na me, 10
„Ja se jesam skoro oženio,
„A sa Janjom udovicom mladom,
„Što 'no cvili jutrom i večerom;
„Žali Janja prvog gospodara:
„„Gospodaru, prvo dobro moje! 15
„„Kad me budiš, ti u oči ljubiš:
„„Ustaj puce, rodilo se sunce;
„„Ustala je naša stara majka,
„„Dvor pomela, vode je don'jela
„„Devet puta u drvi je bila 20
„„I deseti u zelenoj bašti;
„„Tri je v'jenca zelena don'jela,
„Pod jednijem sina zakopala;“
„I govor'la ostarila majka:
„„Sine, Mile, je l' ti zemlja teška?“ 25
„„Nije meni crna zemlja teška,
„„Van je teška đevojačka kletva,
„„Kada kune i Bogu se čuje,
„„Kad uzdahne i Bogu je žao.““
