Udaja Vatime devojke

Rani majka Vatimu devojku.
Vati nema neg' petnaest leta,
Vatu prosi od Mostara beže,
U njega je brada do pojasa.
Al' besedi od Mostara beže:
„Oj boga ti, Vatimina majko,
„Daj ti meni tvoju lepu Vatu,
„Tri put ću je obasuti blagom:
Tebe blago, a meneka Vata.“
Turkinja se na blago po'mala,
Pa je Vatu za Turčina dala.
Kad je prošlo tri nedelje dana,
Al' besedi Vatima devojka:
„Oj boga ti moja stara majko,
„Vrlo me je sanak obrvao,
„Mene, majko, dobro biti ne će.«
„Idi, Vato, na gornje čardake.“
Malo trenu, al' se brzo sprema:
„Oj boga ti, moja stara majko,
„San donese Turske sviraoke."
Tek to reče Vata, lepa Vata,
Pa istrča na velika vrata:
„Da vi'š, majko, da silnih svatova!
„Čiji svati, u čije će dvore?
„Ko li će ih hlebom nahraniti
„I rujnim ih vinom napojiti,
Konjma dati i zobi i sena?
Plače majka, nesme da joj kaže:
Čedo Vato, jagnje umiljato,
„Tvoji svati, u naše će dvore,
„Majka će ih hlebom nahraniti
„I rujnim ih vinom napojiti,
„Konjma dati i zobi i sena.“
Al' besedi Vatima devojka:
„Bog t' ubio moja stara majko,
Kad si mene udomila kradom,
Bar mi kaži đuvegiju moga.“
„Čedo Vato, jagnje umiljato,
„Vidiš Vato, onoga junaka
„Što 'no igra zelena konjica,
Ono će ti ručni dever biti“.
„Bog t' ubio, moja stara majko,
„Ne pitam te za devera moga
Već te pitam za mog đuvegiju ,
„Kad si mene udomila kradom.“
Plače majka, ne sme da joj kaže:
Čedo Vato, onoga junaka,
„Što 'no igra golema konjica,
„Što mu seda do pojasa brada,
„Ono ti je đuvegija, Vato.“
Kad ga jadna ugledala Vata,
Ona beži Šestokriloviću:
„Dušo moja, Šestokriloviću,
„Otmi mene od seda Turčina.“
„Dušo Vato, jagnje umiljato,
„Rad bih bio od bega oteti,
„Al' je beže bogati sa blagom
„Pa će mene pogubiti, Vato,
„Već te mogu naučiti lepo.
Svem begovom zabavi odelu:
„„Kakvu si mi dolamu doneo:
Ovako je u sretna junaka ,
„„U sretnoga Šestokrilovića,
„„Vaki su mu na konjma pokrovci;
„„Kakve si mi dukate doneo,
„„Ovako je u sretna junaka,
„„U sretnoga Šestokrilovića,
„„Vaki su mu na konjma praporci;
„„Na dukati svileni gajtani,
„„Ovako je u sretna junaka,
„„U sretnoga Šestokrilovića,
„„Vaki su mu na konjma kajzsi.""
Svem je tome zabavila Vata.
Kad su božji zakon savršili,
Pa se staše na put opremati,
Opet beži Šestokriloviću:
„Dušo moja, Šestokriloviću,
„Otmi mene od seda Turčina.
„Dušo Vato, jagnje umiljato,
„Rad bih bio od bega oteti,
„Al' je beže bogati sa blagom,
„Pa će mene pogubiti, Vato,
„Već te mogu naučiti lepo:
„Idi, Vato, u kaveza moga,
„Pa ti үzmi živu prepelicu,
„Pa je meti u nedra do srca.
„Mašiće se rukom u nedarce,
„Maknuće se živa prepelica.
„On će tebe zapitati, Vato:
„„Što se tebe miče pod pojasom?""
„Ti mu nemoj pravo kazivati:
„„Gospodaru, od Mostara beže,
„„Muško čedo Šestokrilovića,
„„Sa njime sam tri sina rodila
„I četvrtog tebeka donela.""
Kad odoše begovome dvoru ,
Pa legoše u meke dušeke,
Maši joj se rukom u nedarce,
A maknu se živa prepelica,
Trže beže ruke iz nedara:
„Dušo Vato, jagnje umiljato,
„Šta se tebe miče pod pojaso?“ –
„Gospodaru, od Mostara beže,
„Muško čedo Šestokrilovića,
„Sa njime sam tri sina rodila
„I četvrtog tebeka donela."
Đipi beže kao goropadan:
„Oj boga vam, moje sluge verne,
„Hvataj konje u lake intove,
„Vod’te vraga iz našega grada.
„Ljubila je Šestokrilovića,
„Ona mene ni gledati ne će."
Ode Vata Šestokriloviću.
Kad je prošlo tri godine dana,
Knjigu piše Šestokriloviću:
„Hvala tebi, od Mostara beže,
„Na 'vom daru k'o 'no gospodaru,
„A na Vati kao na jabuci,
„Evo danas tri godine,
„Još mi Vata muško čedo nema.“

Izvor

B.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 18-22.