Udarac Ali-pašin na Liješnjane

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Davu čine podgorički Turci
0002 Na divanu paše čestitoga:
0003 "Ali-pašo, carevi većilu!
0004 "Al’ ne vidiš al’ habera nemaš,
0005 "Da mi Turci živjet’ ne možemo
0006 "Od krvave nahije Lješanske?
0007 "Pritište nam polja i livade,
0008 "A osvoji grozne vinograde,
0009 "Mi se Turci maći ne smijemo,
0010 "Nit’ u Lješkopolje ispanuti,
0011 "Niti Zetom prošetati ravnom,
0012 "Da mi naše vidimo timare,
0013 "Od srpskijeh silnijeh vukova,
0014 "No izlaze iz krvavih gora,
0015 "Nas čekaju na drumove Turke,
0016 "Te nam ruse os’jecaju glave.
0017 "To je zazor caru čestitome,
0018 "A kamoli carevu veziru,
0019 "No podigni vojsku od nizama,
0020 "A mi ćemo dići Podgoricu,
0021 "Da na vlaško pleme udarimo,
0022 "Na Farmarke na selo krvavo,
0023 "Ne bi li nam Bog i sreća dala
0024 "I nafaka Muhameda sveca,
0025 "Da Farmarke selo izgorimo
0026 "I Kokote hariš učinimo,
0027 "S tijem bismo lahe uplašili,
0028 "I mi Turci malo počinuli.
0029 "A evo nam zgoda prevelika!
0030 "Knjaz Danile nije na Cetinje,
0031 "No je poša s njegovom knjeginjom
0032 "Na teferidž na Lovćen planinu,
0033 "Sa Danilom srpske poglavice,
0034 "Što bi došle njima uindatu."
0035 Na to paša njima odgovara:
0036 "Turci braćo, žalosna vam majka!
0037 "Nije ono Lješansko junaštvo,
0038 "Da otimlju polja i livade,
0039 "I da s’jeku krajičnike Turke
0040 "Spored naše varoš-Podgorice,
0041 "No Danila Petrovića knjaza,
0042 "Koji metnu u red Crnogorce,
0043 "Da ne smije natrag pobjegnuti,
0044 "No na sebe Turke dočekati,
0045 "Pa se bojim bruke i sramote,
0046 "Jer će paša izginuti vojska,
0047 "Jer su, Turci, zorni Crnogorci.
0048 "Otkad Ferik-pašu zadobiše
0049 "I carevu vojsku isjekoše
0050 "Na Grahovcu polju širokome,
0051 "Ne straše se do Boga nikoga.
0052 "Ali hajte, diž’te Podgoricu
0053 "I njezine okoline ljute,
0054 "Ja ću dići vojsku od nizama,
0055 "I krenuću ubojne topove,
0056 "Da na vlaško pleme udarimo,
0057 "Da ga živim ognjem izgorimo,
0058 "Neka znaduvlasi po krajini,
0059 "Da su jošte u životu Turci."
0060 Kada Turci pašu razumješe,
0061 Do zemlje se paši pokloniše,
0062 Pak digoše varoš Podgoricu
0063 I njezine okoline ljute,
0064 Paša diže vojsku od nizama,
0065 Sa nizamom ubojne topove.
0066 Misli paša udarit’ krijući,
0067 Iznenada selo pritisnuti
0068 Lješnjanina dobra sreća bila,
0069 Jere tursku opaziše vojsku,
0070 Te skočiše na noge junačke,
0071 I Turcima poše u sretanje.
0072 Na Sitnicu vojsku dočekaše,
0073 Ubiše se boja žestokoga,
0074 I slomiše varoš Podgoricu,
0075 Koja bješe mahom pohitala,
0076 Da na’prva dobije poštenje.
0077 U to prispje Ali-paša s vojskom,
0078 Sa nizamom i sa topovima,
0079 Ter na vojsku ršun učinio.
0080 Ondan Turci složno udariše,
0081 Od Sitnice Srbe polomiše,
0082 Do Farmarka sela doćeraše,
0083 U ubiše sivoga sokola,
0084 Od knjaževe garde desečara,
0085 Po imenu Mitra Jošovića,
0086 I šestinu ranom obranili.
0087 Al’ se Srbi pokorit’ ne daju,
0088 No boj biju, a selo mi brane,
0089 A klikuju Lješnjane ostale.
0090 U to dođe stotina junaka,
0091 I pred njima vojvoda Ivane
0092 S pobratimom Ivan-kapetanom,
0093 I na Turke složno udariše,
0094 Malo natrag turke poćeraše,
0095 Meterize tvrde ufatiše.
0096 Al’ se nizam povratit’ ne daje,
0097 Nego hoće selo da opali,
0098 Jere paša ršun činijaše,
0099 Ma se muški vojevoda brani
0100 I njegovi Lješnjani ostali,
0101 Boj mi biju, meterize brane,
0102 Turčin pada, nikad ne prestaje,
0103 A ne mogu da ugrabe glave,
0104 Jere nizam siplje oganj živi,
0105 Brani svoje mrtve i ranjene,
0106 Mrtve grabe podgorički Turci,
0107 Da im Srbin ne pos’ječe glavu.
0108 U to nizam topove privuče,
0109 Stade biti meterize tvrde,
0110 Al’ junaci jesu Crnogorci,
0111 Za topove i nizam ne mare,
0112 No boj biju, kliču se junaci,
0113 Junake je tama pritisnula
0114 Od brzoga praha i olova.
0115 Tako traja od jutra do mraka,
0116 Boj ognjeni nikad ne prestade.
0117 Kad u večer o akšamu bilo,
0118 Kćaše biti jada od Turaka,
0119 Jer Srbima dobra pomoć dođe,
0120 Od Lješnjana sva nahija gornja,
0121 Koja ta dan bješe na pazaru,
0122 I Ceklinska župa svakolika.
0123 No ih Turci čekat’ ne smljedoše,
0124 Nego s pašom grdni pobjegoše
0125 Put lijepe varoš-Podgorice,
0126 Noseć’ sobom mrtve i ranjene.
0127 Vjeruj, pobre, sami kažu Turci
0128 Za njihovu grdnu pogibiju,
0129 Da nijesu tako izginuli,
0130 Kako kad je Mahmut poginuo
0131 Na Krusama selu krvavome,
0132 Nit’ Turcima višeg jada bilo,
0133 Niti više tužbarice bilo
0134 Od Turaka i turskijeh bula,
0135 Što je ta dan o svetom Iliji.
0136 A Srbi se na jedno skupiše,
0137 I tri puta šamluk učiniše,
0138 Jer junaci slavu zadobiše,
0139 Među njima Ivan kapetane,
0140 On od knjaza zadobi serdarstvo,
0141 A vojvoda pofalu junačku.
0142 Sada moju pjesmu završujem
0143 Na pofalu srpske krajičnika.