Uveo cvet
| Uveo cvet Pisac: Vojislav Ilić |
Uveo cvet
Dugo se polje zeleni,
U polju cvetak rumeni;
Kraj njega potok romori,
Žuborom šapće, govori:
— Cvetiću, tužan ne bio!
Zašto si stablo povio?
Što tako tužno mirišeš,
A šuštiš, kô da uzdišeš?
- Potoče, bistri, hlađani!
Vene mi život mlađani:
Ja ljubljah lepu curicu,
Mirisnu, belu ružicu.
Još sinoć moja bejaše,
Jutros je svati uzbraše;
Svet mije sreću odneo,
Zato sam bleđan, uveo!
septembar, 1880 god.
Izvori[uredi]
- Vojislav Ilić: Sabrana dela, Lirsko pesništvo 1872-1886, Vuk Karadžić, Beograd, strana 99.
|