T*

Vojislav Ilić

T* Pisac: Vojislav Ilić

T*

Pod nama lisje šuštalo je žuto,

Kraj mene, dušo stajala si ti;

Mirna si bila, - ah, i ja sam ćutô,

Obojim nama tužni behu sni.

Tavno bledilo po čeocu tvome,

Kô priznak smrti, širilo se svud,

Valovi tuge u trenutku tome

Burno su moju talasali grud.

To beše predznak, da će skoro doći

Rastanka našeg neželjeni čas,

Kô dim, kô magla da će radost proći,

I nebo da će rastaviti nas...

Udar sudbine obišô me nije,

Iz groba zaman dozivljem te ja;

Jesenji vetar u lice me bije,

Priroda ćuti oko mene sva

Ćuti, i život goni svojim redom,

Ne vidi tugu, ne razume jad,

Ni vrele suze po licu mi bledom,

Ni smrću tvojom oboren mi nad.

28. novembar, 1885 god.

Izvori

• Vojislav Ilić: Sabrana dela, Lirsko pesništvo 1872-1886, Vuk Karadžić, Beograd, strana 259.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.