T*
| T* Pisac: Vojislav Ilić |
T*
- Pod nama lisje šuštalo je žuto,
Kraj mene, dušo stajala si ti;
Mirna si bila, - ah, i ja sam ćutô,
Obojim nama tužni behu sni.
- Tavno bledilo po čeocu tvome,
Kô priznak smrti, širilo se svud,
Valovi tuge u trenutku tome
Burno su moju talasali grud.
- To beše predznak, da će skoro doći
Rastanka našeg neželjeni čas,
Kô dim, kô magla da će radost proći,
I nebo da će rastaviti nas...
- Udar sudbine obišô me nije,
Iz groba zaman dozivljem te ja;
Jesenji vetar u lice me bije,
Priroda ćuti oko mene sva
- Ćuti, i život goni svojim redom,
Ne vidi tugu, ne razume jad,
Ni vrele suze po licu mi bledom,
Ni smrću tvojom oboren mi nad.
28. novembar, 1885 god.
Izvori[uredi]
- Vojislav Ilić: Sabrana dela, Lirsko pesništvo 1872-1886, Vuk Karadžić, Beograd, strana 259.
|