Tugovanje zmaja na Lovćenu
0001 Bože mili, čuda velikoga!
0002 Stoji jeka lomne Gore Crne,
0003 Ili duva vjetar u vrhove
0004 I od jela razmahuje grane?
0005 Il’ pucaju zelene labare
0006 Na Cetinje nasred Gore Crne?
0007 Ili bije more u bregove,
0008 Odziv daju gore Crnogorske,
0009 Strašno ječi Lovćenska planina?
0010 Al’ ne duva vjetar u vrhove,
0011 Nit’ od jela razmahuje grane,
0012 Niti bije more u bregove,
0013 Nego ječi ta ranjeni zmaje
0014 Na visoku Lovćensku planinu
0015 Kod bijele svetog Petra crkve,
0016 Što je vtori Petar sagradio,
0017 I u nju je kosti sahranio,
0018 Kod nje ranjen zmaje poginuo,
0019 Plače zmaje i suze proljeva,
0020 Vrlo mu se bješe ražalilo
0021 Za njegova salomljena krila,
0022 Jere su mu oba otpanula,
0023 I brčna mu pera poskubena,
0024 Začula ga s Dumitora vila
0025 Sakraj Pive sa Hercegovine,
0026 Zove vila grlom bijelijem
0027 Na visoku Lovćensku planinu,
0028 Ranjenoga zmaja dozivaše,
0029 Još mu vila dobro jutro zvaše,
0030 "Al’ ranjeni zmaje odgovara:
0031 "Bog i s tobom, s Dumitora vilo!"
0032 Ali vila zmaja pitovaše:
0033 "Ranjen zmaju, moj po Bogu brate!
0034 "Što ti ječiš i suze proljevaš,
0035 "Koja ti je golema nevolja?"
0036 Ali ranjen znaje odgovara:
0037 "Čuj me dobro, vilo posestrimo!
0038 "Teška me je muka dopanula
0039 "Već za moja salomljena krila,
0040 "Ja sam jedno izgubio krilo
0041 "Na hiljadu i osme stotine
0042 "I trideset i godine pete
0043 "Na Grahovo polje od megdana,
0044 "Kad se dvije udariše vojske,
0045 "Jedna vojska od Hercegovine,
0046 "A druga je lomne Gore Crne,
0047 "Pred turskom je Ali-paša Ture,
0048 "A pred srpskom Petrović vladika,
0049 "Tu sam jedno izgubio krilo;
0050 "A jedno mi bješe ostanulo,
0051 "Na krilo mi pera udariše,
0052 "Dobro bješe podjačalo krilo,
0053 "Šnjim letijah, ka’ da oba imah,
0054 "Sad sam, vilo, drugo izgubio
0055 "Pred Kotorom gradom latinskijem,
0056 "Sad su oba krila otpanula
0057 "I brčna mi pera oskubena,
0058 "Pak ću plakat’ dovijeka, vilo,
0059 "Jer se nikad ni veselit’ neću."
0060 Slobodi ga s Durmitora vila:
0061 "Ranjen zmaju, moj po Bogu brate!
0062 "Ti ne plači i ne ruži lice,
0063 "Viđu da si izgubio krila,
0064 "Već ti krila udariti neće,
0065 "Ko pogine, već se dići neće,
0066 "I ako si krila izgubio,
0067 "Al’ nijesi sreću izgubio,
0068 "No si ljutu zmiju porodio,
0069 "Ljutu zmiju od srca tvojega,
0070 "Koja ima sokolova krila,
0071 "Zmija će se u krila udriti,
0072 "Oblaziće carstva i kraljevstva
0073 "I naučit’ filosofske škole,
0074 "Dolaziće lomnoj Gori Crnoj,
0075 "Da te rani i oda zla brani
0076 "I da brani svoju starevinu,
0077 "Okol’ nje se kupe sokolovi,
0078 "Na velja se jata savijati
0079 "I crne će rašćerati čavke.
0080 "Znadem, zmaju, puno ti je krivo,
0081 "Ima mnogo ljeta i godina,
0082 "Kade zinu nemila aždaja
0083 "Iz crnoga pakla i jezera
0084 "Proždrije ti mile devet brata
0085 "Od tvojega i oca i majke,
0086 "Al’ od braće đeca ostadoše,
0087 "U tuđa se carstva rasijaše,
0088 "Ti ostade jedinak u majke,
0089 "I pregna te s tvoje starevine,
0090 "Ti uteče jedan u planinu,
0091 "Zaćera te u tijesne klance,
0092 "Da ne možeš živjet’ ni umrijet’,
0093 "Vazde d’jaše nemila aždaja,
0094 "I široka žvala rastvaraše,
0095 "Da bi tebe kako progutala,
0096 "Ka što ti je braću progutala,
0097 "Ti se, zmaju, obrani junački,
0098 "Ne dade se nemiloj aždaji,
0099 "No ostade jedinak u majke,
0100 "Ti si ondar dobra izgubio,
0101 "Kad si devet brata izgubio,
0102 "Ondar su ti ulomljena krila.
0103 "Ali ću te opet sloboditi:
0104 "U malo se nemoj prepanuti,
0105 "I ako si krila izgubio,
0106 "Aždaji se žvala oslabiše,
0107 "Već ne može usta otklopiti,
0108 "Da proguta tebe desetoga."
0109 Ali ranjen zmaje odgovara:
0110 "Čuješ li me, vilo posestrimo!
0111 "Ti slobodiš mene ranjenoga,
0112 "Jer je slaba paklena aždaja,
0113 "Jer su joj se žvala skamenila,
0114 "A ona je sa svijem zinula,
0115 "I veliku snagu okrenula,
0116 "Da proguta mene ranjenoga
0117 "I još moje jato sokolova."
0118 Al’ tako mu vila odgovara:
0119 "A ne boj se, moj ranjeni zmaju!
0120 "Ako bi se ona okrenula,
0121 "Čekaju je tvoji sokolovi
0122 "Na strijele i oštre andžare,
0123 "Rasparaće njojzi utrobicu
0124 "I izvadit’ jezik uz vilice.
0125 "Pak čuješ me, moj ranjeni zmaju!
0126 "Ako bi ti do nevolje bilo,
0127 "Ti poklikni sve redom sinovce,
0128 "Koji jesu rodna braća tvoja,
0129 "Sve ću ti ih po imenu kazat’:
0130 "Jedan stoji ravnoj Arbaniji,
0131 "Drugi Boki i u Dalmaciji,
0132 "Treći stoji zemlji Kroaciji,
0133 "A četvrti ravnoj Slavoniji,
0134 "Peti stoji u Srijem bogati,
0135 "U bogati Srijem kod Dunava,
0136 "Šesti stoji kod zemlje Mađarske,
0137 "U široku u zemlju Banatsku,
0138 "Sedmi stoji u Hercegovinu,
0139 "Osmi stoji u Bosnu ponosnu,
0140 "A deveti u zemlju Srbiju.
0141 "To je vaša od starine fala,
0142 "Tu je sad i krepost i snaga,
0143 "Bulgariju zovi u pomoći,
0144 "Oni su vi braća i rođaci,
0145 "I oni su vaši jednovjerci,
0146 "Pak rasparaj nemilu aždaju,
0147 "Zaćeraj je na stolicu staru,
0148 "Neka leži paklu nečistomu,
0149 "Da ne ždere Slovinske sinove,
0150 "Što poznaju Hrista spasitelja."
0151 Zmaj ranjeni sluša vilu divno,
0152 Što Slovinska vila govoraše
0153 S Durmitora sa Hercegovine,
0154 Al’ ranjeni zmaje odgovara:
0155 "Bogom sestro, prebijela vilo!
0156 "Ranjenoga mene razgovori,
0157 "Kad bi bilo, što govoriš, vilo,
0158 "Kad bi bilo i bi se slučilo,
0159 "I kad bi mi pogodila vila,
0160 "Ne bih moja ni žalio krila."
0161 Na tome se zboru razdvojiše.
0162 Tu ne bješe zmaja ranjenoga,
0163 No vojvoda Petroviću Mirko,
0164 Plače Mirko dva brata rođena,
0165 Plače Mirko knjaza i Stefana,
0166 Dva sokola i hrabra plemića,
0167 Braću hrabru i srpsku obranu,
0168 Svega Srpstva izgled i pofalu,
0169 Plače Mirko Srbe i banove,
0170 Svoje strice hrabre vitezove,
0171 Vrlo mu se bješe ražalilo,
0172 Jer je velja dobra izgubio,
0173 Svoju braću i srpsku pohvalu
0174 I uzdanje Srba svakojega.
0175 Al’ vojvodu čedo slobođaše,
0176 Čedo mudro, jedinak Nikola,
0177 Nikola mu tako govoraše:
0178 "Tale Mirko, ti ne ruši lice!
0179 "Ti ne plači braću i stričeve."
0180 Vojvoda mu Mirko odgovara:
0181 "O Nikola, moj jedini sine,
0182 "Ja ću plakat’ vazda bez prestana,
0183 "Jer su mi se potkinula krila,
0184 "A moja se braća razrodila,
0185 "A sam sirak bez viđe nikoga,
0186 "Sad će na me navaliti Turci,
0187 "Krajine će moje potisnuti,
0188 "I mnoge mi Srbe zaplakati,
0189 "Što ji bješe knjaže pridobio
0190 "I pod svoja krila pribavio."
0191 Al’ mu mudro sinak odgovara:
0192 "Mili tata, srpska vojevodo!
0193 "Ne bojim se od cara turskoga,
0194 "Doklen su mi sivi sokolovi,
0195 "Crnogorski hrabri vitezovi,
0196 "Koji znadu Turke dočekati
0197 "I junaštvo svoje pokazati
0198 "Radi slave i srpske obrane,
0199 "No ne plači i ne ruši lice,
0200 "Nema posla u plaha glavara,
0201 "Ne straši mi moje Crnogoce,
0202 "Ne vrijeđaj srca u junake,
0203 "No slobodi jato sokolova."
0204 Mirko gleda mila sina svoga,
0205 Metnu ruku u džep od dolame,
0206 Pak izvadi svilenu maramu,
0207 Pak sa lica suze otiraše,
0208 Sina ljubi, pak mu govoraše,
0209 Poljubi ga među oči crne:
0210 "Blago mene, moje čedo mudro!
0211 "Kad si takvog srca junačkoga,
0212 "I kad zboriš mudro i pametno,
0213 "Treće mi se srce u prsima,
0214 "Prestaše mi suze na očima,
0215 "Ranjeno se srce moje smije,
0216 "I duša mi Bogu zafaljuje,
0217 "Koji mi je tebe obdario
0218 "Za pohvalu i srpsku obranu,
0219 "Da koljeno naše ne iščezne,
0220 "Da se naše ime ne ispiše,
0221 "I pogani Turci ne uzvise."
0222 Pjesma mala na svršetku bila,
0223 Svakom Srbu na veselje bila,
0224 Svakom Srbu i svakom Sovincu.
0225 Ko će bolje nek ide us-polje,
0226 Ručaj kaše, pak pođi u paše,
0227 Pas raspaši, biće ti polakše,
0228 Nosom srkaj, svoje kose drpaj,
0229 Ti se vrati, put drugi prifati,
0230 Pođ’ u cara, pak se razgovaraj,
0231 Mene tuži, a sebe naruži,
0232 Svud se skitaj, pak za mene pitaj,
0233 Sjedim krivo, a besjedim pravo,
0234 Ko zabavi, nek me ne dobavi,
0235 Još bi njeki prigovori bili,
0236 Papir manjka, a pisar mi zaspa,
0237 Kap od loze u glavu od koze.