Tuga za Ljubicom
| Tuga za Ljubicom Pisac: Jovan Pačić |
Ja na nebo previsoko
Slezno moje dižem oko;
Mesec, zvezde molim sjajne
Da uslišu želje tajne,
Skorb, i tugu vozopitu,
A zataju slezu lijtu
Za Ljubicom.
Potok bistri, čuvstvujušči
Mom u serdcu bol vrijušti,
Tiho beži pod ternjište;
Da obide pozorište
Beskonečnog plaća moga,
Ljubovnika preskorbnoga
Za Ljubicom.
Obraz moj da skorb’ju bledi
Lug zeleni ne ugledi,
Sav u maglu seb’ uvija,
Kao i šuma zelenija,
Da ne sluša uzdisanje,
Gorko serdca mog jecanje
Za Ljubicom.
Pokrila je zemlju tama
Nemi pusta nrav, i sama;
Otziv tokmo vesma smutnji
Mollanije to protutnji,
Jek, uzdanke natrag daje
Znajušt: Tuga kolika je
Za Ljubicom.
O! vozdusi, druzi moji,
Znate gdi mi Ljuba stoji,
Njoj odnes’te moje želje:
Ti, Zefire, prijatelje!
Glas izvoli njoj odneti
Da ću jadan ja umreti
Za Ljubicom.
Izvor
[uredi]- Gavrilović Zoran, Antologija srpskog ljubavnog pesništva, „Rad“ Beograd, 1967, str 23-24
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Pačić, umro 1849, pre 175 godina.
|