Jovo prosi lijepu đevojku
U bijelu Budimlij’nu dvoru.
Govorio Eudimlija stari:
»More, Jovo, ne prosi mi šćercu,
Neću ti je nikad pokloniti, 5
Tri mahane na tebi imadu:
Jedna mana — troškali si, Jovo,
Druga mana — nemaš roda svoga,
Treća mana — ti se svađe nađeš.«
To je Jovi vrlo žao bilo, 10
Pa kazuje u dvorima majci,
Da mu stari tri mahane kaže.
Tudi Jova majka razgovara:
Sine, Jovo, od srca jedini,
Ako bude suđena đevojka, 15
Sve tri će ti uginuti mane.«
Prođe jedna neđeljica dana,
Jedna prođe, a i druga dođe,
Draga čeka, da joj Jovo dođe,
A kad viđe, da joj ne će doći, 20
Ukrade se iz bijela dvora,
Pa je Jovi sama dolazila,
Dolazila, pa je govorila:
»Šta je, Jovo, što si neveseo,
Zar đe babo tri mahane kaže? 25
Da je babo i stotinu kaz'o,
Zarad mene nijedna bi bila.
Ja ću opet molit' Boga za te
I tebe ću najvoljeti, Jovo.«
Reference
Izvor
Sarajke, srpske narodne ženske pjesme, knj. 1; iz zbirke Milana Bugarinovića, [Sarajevo], Srbi tipografi grada Sarajeva, 1904., str. 41-42.
