Tomaida (drama u tri čina)/44
XIII
GRUBEŠA, DMITAR, PREĐAŠNjI
DESPOT (Kada mu priđe Dmitar: Ubico, zvao sam te da ti život dam! Tomaida ti ga poklanja. Slobodan si, idi!
DMITAR (Već pri dolasku on se trgao videv Tomaidu u naručju despotovu, i sve što mu je despot rekao, on niti je čuo niti razumeo, jer je netremice posmatrao nju, dok na licu mu se izražavao dubok i bezmeran bol.)
DESPOT: Dao sam ti slobodu, život sam ti poklonio. Razumeš li me?
DMITAR (Lutajući bono pogledom spazio je na zemlji nož koji je Tomaida ispustila.): Hvala na daru i tebi i njoj, al’ primite i uzdarje! (U jednom skoku dočepa nož sa poda, sjuri ga sebi u grudi i prostre se na pod. Opšte zaprepašćenje i cik ženskadije.)
TOMAIDA (Prestravljeno): Šta učini?
DESPOT: Od varvarskog je roda, te umire kad ljubi!
PROFIRIOS (Dolazi iz dubine i jednim ogrtačem pokriva Dmitrovo telo).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|