Tomaida (drama u tri čina)/27
IX
DESPOT, HAJDUCI
LAMBROS: Misli li tvoj despot sedeti još dugo u Triakali?
DESPOT: Ja ne znam šta misli, al’ znam da ne misli ići.
ELEFTERIOS: Zna l’ ON da se mi ovde u planini nismo iskupili, a kuće i porodice napustili zato samo da se oko vatre grejemo.
ZAFIRIOS: I zna li da sila njegova ne može biti jača od gneva narodnog?
DESPOT: Izvesno sve to zna, jer mu kazuju.
STAVROS: Pa ipak bezbrižno provodi vesele noći; pevaju mu pevačice iz Ambrahije; igraju mu igračice iz Joanine!
LAMBROS: Te prkosi narodu kome je slobodu oduzeo.
MANOLIS: Il’ se veseli možda pred glavu.
PRVI MLADIĆ MOLOSKI: Ako te ne obesimo te se vratiš živ, reci tvome despotu: neka se veseli, jer za dugo mu neće biti. Sva redom epirska plemena bude se; divlja Etolija spremna je i nestrpljiva je na naš mig; ratoborni pastiri iz Akarnanije čekaju samo da sagledaju vatre na planinama, a gorštaci vlahiotski već su na nogama. Još malo samo, možda još koji dan, i Pindos će stari zapevati pesmu, ali se uz tu pesmu neće veseliti Nemanjić iz Trikale.
VIŠE NjIH: Tako je, tako je, palikari! (Pojedini se razilaze Još odmah posle kola pojedinci se postepeno i neprimetno udaljuju, kako bi ih što malje ostalo.)
|