Tomaida (drama u tri čina)/11

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

PRVI ČIN
◄   H XI XII   ►

XI

DESPOT, BRAJKO BRAJANOVIĆ, VLAD

DESPOT: Verovao sam mu ko najbližem svome što sam verovao. '
BRAJKO: Zar, gospodaru, ne beše među nama ni jednog više kome bi verovao?
DESPOT: Bilo je, Brajanoviću! Svi ste vi časni i pouzdani vojnici, al’ njega izabrah. On me nije služio, on mi je puzio, kao što ume puziti i biti veran rob — naviknut da drugome a ne sebi pripada. Htedoh da pošljem uhodu na Pindos da saznam istinu o broju čete i o Tomaidinim namerama. Izabrah njega i uputih ga da ode i da se kaže nezadovoljnik koji me je izdao i da izmisli priču neku kako ga gonim te je žedan osvete. Rekoh, steći će poverenje Tomaidino, te možda će ga i u četu primiti. A mesto toga, ona mi ga vraća kao ubicu koji se prima da joj moju glavu odnese na dar!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 81 godina.