Tko je junak

0001 Piju vino dvadeset vojvodah,
0002 u Kruševu u pjanoj mehani,
0003 a kad li se ponapiše vina,
0004 u vino se zađenuli bili:
0005 koji junak bolji od kojega;
0006 među sobom makul učiniše (presuda) -
0007 ponajbolji vojevoda Janko,
0008 ponajgori Kraljeviću Makro,
0009 i Marko im ništa ne veljaše
0010 no pijaše u mehani vino,
0011 pak izlazi Marko pred mehanu
0012 da i Šarcu dade piti vina.
0013 Al’ se Marku dalo pogledati
0014 niz to polje, niz Kruševo ravno,
0015 dok ugleda dobroga junaka,
0016 na vrančini konju mamenome:
0017 on mi nosi jelu pod granama,
0018 sebi od nje hlada učinio.
0019 Kad to viđe Kraljeviću Marko,
0020 uljegao u mehanu vinsku,
0021 vojvodama Marko govorio:
0022 "Eno junak uz Kruševo ravno
0023 da takoga još vidli nijeste,
0024 i on ide amo u mehanu,
0025 svi ćemo se na noge dignuti
0026 od njegove sile i junaštva."
0027 Kad to čule ostale vojvode
0028 svi su bili Marku besjedili:
0029 "Nećemo se njemu dizat, Marko"
0030 Nit’ mu dati dobrodošnu čašu."
0031 U to doba Arap dopanuo,
0032 uz mehanu jelu prislonio, -
0033 mehana se iz temelja krenu,
0034 pred vrata je vranca privezao,
0035 zatvorio vrata od mehane,
0036 sam uljeze Arap u mehanu:
0037 al’ se dižu sve redom vojvode
0038 te Arapu dobrodošnu daju,
0039 no podocne Marko Kraljeviću,
0040 a ne diže s’ Banović Sekule,
0041 nit’ mu daje čašu dobrodošnu.
0042 To Arapu mlogo mučno bilo,
0043 pa Sekuli bio besjedio:
0044 "Kopiljane, Banović Sekule!
0045 Ti se ne šće preda mnom dignuti,
0046 nit’ mi dati pune čaše vina,
0047 no na mejdan da se ogledamo!"
0048 To mu reče, pred mehanu pođe,
0049 a za njime Banović Sekule,
0050 ma Sekul se u ujaka nada
0051 da će pomoć’ njemu na Arapa.
0052 Al’ da vidiš crna Arapina,
0053 dovatio Banović Sekulu,
0054 dovati ga za grlo bijelo,
0055 udari ga o ploči studenoj.
0056 Ciknu, pisnu Banović Sekula,
0057 jednom reče: "Jaoj mene majko!
0058 Drugom reče: Aj, ujače Janko!"
0059 Janko ćaše, ama ne smijaše,
0060 nego reče Kraljeviću Marko:
0061 "Ne pomaže ni majka ni Janko,
0062 nako bog sam i maniti Marko!"
0063 Pa potrže dugu gadarinu
0064 te Arapu posiječe glavu.
0065 Kad se Marko natrag obazreo,
0066 al’ uteklo dvadeset vojvodah,
0067 oni bježe uz polje Kruševo,
0068 pak ih Marko opet povrnuo,
0069 uveo ih u pjanu mehanu,
0070 i sjedoše opet piti vino,
0071 al’ se opet zađenuli bili
0072 ko je od njih junak ponajbolji,
0073 svi rekoše: "Kraljević je Marko!"