Tencona sa Bernarom od Ventadura o odustajanju od poezije

Tencona sa Bernarom od Ventadura o odustajanju od poezije

PEIR

Prijatelju Ventadure

zašto ste sa pesmom stali

kad peva i slavuj mali

danju i kroz noćne ure;

čujte vedar vas on zove

svu noć poje ispod cveta,

bolje no vi ljubav spleta.

VENTADUR

Peir! San i mir nek požure

radije neg pesme vali

slavujeve - ma šta dali

neću u te lude bure;

Bog zna: skrših te okove

vas i sve iz vašeg sveta

svud ta ludost kleta.

PEIR

Bernar! Zlo je učtiv i prav

svako ljubav što napada

jer ako i bol nam zada

ona često menja stav

posle zla da slasti nove:

dobro najzad jad zapreta

radost dođe gde bi seta.

VENTADUR

Peir! Da svet se po mom tu sav

dve godine, il' tri vlada

čujte šta bi bilo tada:

dame molile bi ljubav

trpele bi patnje ove

bili bismo od tog sveta

poštovani - za sva leta

PEIR

Bernar! Nije primerno da

dame mole, treba pre njih

moliti i njima plest' stih

jer luđi su od - tvrdim ja -

tih što zeca volom love

svi čiji su one meta

kojim njihova moć smeta.

VENTADUR

Peir! Srce moje tugu zna

jer se jedne lažne setih

što me ubi, pun sam setnih

misli, ne znam što bi zla:

duge patih ja godove

da žud duže vodi me ta

još bi bila veća šteta.

PEIR

Bernar! Ludost to se zove

kada ljubav nekom smeta

što je vrednost i čast sveta.

VENTADUR

Peir! Ko voli lud je čovek

jer pred varljivke do peta

pade radost i čast sveta.