Tvrdica/19
| ◄ Pozorje 7. | POZORIJE 8. | Pozorje 9. ► |
POZORIJE 8.
PREĐAŠNjI i JUCA
JUCA: Šta mislite, šta je moj starac učinio?
KATICA: Žalosna, da nije samo štete?
JUCA (Mišiću): Ima li ovaj pasoš svoju važnost?
MIŠIĆ: Ovaj nema svoga pečata, ne može dakle ni dostovjernosti imati.
JUCA: E, sad, gledajte na što ga njegova tvrdoća navodi! Iz prevelike štednje običaj ima svaki pečat s pisma koje dobiva skidati i nanovo u šipku pretvarati, da vosak ne kupuje. To je, dakle, i
juče radio. Sad, kako je do toga došao da i s pasoša pečat skine, il’ je, može biti, njegov gluvi sluga to učinio, ne znam, dosta je to što je pre negdi, spremajući se na put, koj do nekoliko
dana preduzeti mora, pasoš izvadio i sad ga bez pečata nalazim.
MIŠIĆ (razgleda pasoš): He, he, he! To je jamačno sluga učinio, videći grdno veliki pečat ovde, i hoteći svome gospodaru u štedenju priteći. He, he, he! Šipka voska može se za petnaest
krajcara dobiti, a za ovakovi pasoš mora platiti forintu.
JUCA: I što je sveće potrošio za to, i što je jedanput s takovi voskom pismo, naravno, slabo zapečativši, vekslu jednu izgubio! Ja vam kažem, gospodine, kad bi hotela pripovedati sve njegove
budalaste poslove, mogla bi se čitava knjiga napisati.
|