Tamne m'gle zatamniše

Tamne m'gle zatamniše

Tamne m'gle zatamniše,
a u belu zoru otamniše.
Pišti, plače, Milja Miličica,
Dočula gu njojna stara majka.
„Zašto, Miljo, tolko žalno plačeš?” 5
„Bele zore, majke, zazoriše,
Turci naši dvori opkoliše
i mojega brata uvatiše;
Vrzaše mu ruke na grbinu,
na noge mu gvožće zakovaše, 10
a kroz usne iglu probodnaše
da ne može nikog da povikne,
i u Stambol grad ga otkaraše!”