Sunce zajde, mrak po polje padne,
pa zapade mlado Vojvodinče.
Vojvodinče majka pituvala:
„Teško li je u tej tudže zemlje?"
„Teško majko zdravome junaku, 5
a kamo li na men, na bolnoga.
Ni koj leba, ni koj vodu dava,
ni koj prostre, ni koj da pokrije.
U selo je ubava devojka,
ona leba, ona vodu dava, 10
i toj krije nikoj da ne vidi.
Psetu rani, koričće mi dava,
svinje poji, vodicu mi dava.“
