Sudbina jednog razuma/8a

DJEJSTVO PRVO

POZORIJE 9.

POZORIJE 9.

(MANOJLO iznosi stolice, PREĐAŠNjI.)

DOKTOR (Manojlu): Tu ćeš i ti ostati, jer si đak, da štogod naučiš. (Šaljivcu) A vi uzmite ovu knjigu (dade mu svoje Zemljeopisanije) i sudite kome može čaša pripasti. (Putniku) Pa, gdi ste putovali?
PUTNIK: A kuda nisam tumarao.
DOKTOR: Jeste li bili u ruskoj Aziji, u egipetskoj Afriki?
PUTNIK (začuđen): U ruskoj Aziji, u egipetskoj Afriki?
DOKTOR: Vi ste se zbunili? (Pogledi sa zadovoljstvom na Šaljivca i Manojla.) No ja ću početi redom. Tursku znam da niste obišli.
PUTNIK: Nisam, osim Vlaške i Moldavije.
DOKTOR: Kako vam se dopadaju vlaški slanici?
PUTNIK: Ja mislim da neće biti lepši od bečki.
DOKTOR: U Beču, da se vadi so!
PUTNIK: A, vi mislite solokopnje. Oprostite, bogami, kod nas je slanik ono gdi se so drži.
DOKTOR: Ja se čudim, što Bibeško trpi, da je izobraženje i trgovina jošt u detinjstvu.
PUTNIK: Ko je taj Bibeško?
DOKTOR: Knjaz.
PUTNIK: A, Bibesko.
DOKTOR: Kako je Bukareš na Dubrovici?
PUTNIK: Bukurešt leži na Dumbovici.
ŠALjIVAC (gledi u knjigu): Ovde stoji Bukareš i Dubrovica. Vi niste dobro čuli.
PUTNIK: Može biti, premda ja znam i vlaški.
DOKTOR: Šta vam se čini od imperatorstva arhidukata Austrije?
PUTNIK: To ne znam šta je. dosad se zvao imperator Austrije.
DOKTOR: Škoda što austrijska država samo o Jadarsko more udara, inače, kako je na proizvodima blagoslovena, i kako ima vredne žitelje, kao Čese, Slovace, Poljace, Rusnjace, Srblje, Horvate i Vlase, mogla bi cvetati, osobito zbog besplatežnog pristaništa trijestanskog.
PUTNIK: Kakvo je to besplatežno pristanište? Ja nisam dosad čuo da se za pristanište gdi plaća.
DOKTOR: Ali gdi je trgovina slobodna?
PUTNIK: Aa, slobodno pristanište.
DOKTOR: Jeste li bili u Pragi?
PUTNIK: Jesam, ja sam obišo celu Poljsku.
DOKTOR: Ja govorim o zlatnoj Pragi.
PUTNIK: Molim, to se ne zove Praga, nego Prag.
ŠALjIVAC: Praga, Praga treba da bude, tako piše u knjigi.
DOKTOR: Šta vam se čini od mladog Boleslava, s čojanim i kožnim fabrikama?
PUTNIK: Nije mi poznat, a ko će sve fabrikante i poznavati.
DOKTOR: To je fabrikatno mesto.
PUTNIK: Nije mi poznato.
ŠALjIVAC: Vidite, kod nas čujete što nigdi nema na svetu.
DOKTOR: U Parizu ste bili?
PUTNIK: Zdržavao sam se tri nedelje. Zaista varoš neopisana.
DOKTOR: Jeste li često odlazili u Kameru parisku?
PUTNIK: To ne znam gdi je.
DOKTOR: Kako ne bi znali? Kamera pariska i departamenta.
PUTNIK: To se zove Kamera pera, a ne pariska.
DOKTOR: O, ne treba izvrtati! Meni je to poznato, kao i hudožni most, zvjezdočtena kula, bolnica za gluvoslepe, oslabljene vojnice Šta vam se čini od Herbourga, Kalaisa i Boulonge?
PUTNIK: To mi je sve nepoznato.
DOKTOR: Zar vi niste bili u Hampagne na Vesli, u kojoj se inače kralj krunoše i blagosovi; u Dijonu, u Angersu Sarte, u Poitiersu, gdi se nahodi marve lekarno učilište, i fabrika svilešešira? Šta vam se čini od Daufine, Provense, Lanvedok s Rousilan i Gvijene s Gaskogne?
PUTNIK: G<ospodin> doktor, ili vi zlo izgovarate te reči ili ja nisam bio u Francuskoj. Ali ja vas uveravam da takovi mesta nema na svetu.
DOKTOR: Znate li vi kako se te reči pišu francuski?
PUTNIK: Ako vi tako uzimate, to je drugo, no možete biti uvereni da vas neće razumeti nijedan Francuz.
DOKTOR: Francuski jezik graniči na one žitelje koji portugalski (kći latinskog jezika s mnogim arapskim rečma pomešana) govore. No da pređemo na Englesku. Šta mislite, ne bi li Englezi bolje ućinili kad ne bi protestansku veru delili na bišofsku i englesku.
PUTNIK: Takove vere nema.
DOKTOR: Šta? Šta?
ŠALjIVAC: U knjigi stoji.
PUTNIK: Neka stoji koliko mu je drago. Tek ja kažem da bišofske vere nigdi nema.
DOKTOR: dakle, vi ne verujete na Novi testament.
PUTNIK: Kakav testament?
DOKTOR: Evangelije.
PUTNIK (ustane): To se zove zavjet, a ne testament. Oprostite, drugi bi pomislio da ste Nemac.
DOKTOR: O, sve Švabe, koji nemačkim duhom dišu, treba udaljiti kao kugu, da ne truju bar mladež našu. Ja da mogu, popeo bi se na najveće klipe, oborio bi kupe na crkvama, žertvovao bi sve perle knjažestva, samo kad bi mogo Švabe isterati.
PUTNIK: To su same nemačke reči.
DOKTOR: Ništa zato, opet ne dišem duhom nemačkim, kao Srblji koji su iz one strane ovamo prešli. Pređe nego što bi od toga odstupio, volio bi biti jezičnik, ili suncozvezdo-vatro-ljudo itd. počitatelj.
PUTNIK (uplašen sedne, za sebe): To su strašne stvari.
DOKTOR: Niko me neće od moji misli odvratiti. Pređe će reke izgubiti ramena, pređe će prestati žita rađati se i patiti se; pređe luterani i kalvini neće verovati zapadnu crkvu.
PUTNIK: A kad su luterani i kalvini prešli opet zapadnoj crkvi?
DOKTOR: No mene su calajući predmeti odveli od prave stvari. Oprostite, moram da dođem u vatru kad vidim kako se otečestveni sinovi preziru, a Švabe se uvažuju. Da se povratimo na naš razgovor. Nije nimalo čudo što u Engleskoj ljudi od gladi umiru, kad se uzme da je zemljedjelie prenebregnuto.
PUTNIK: Ja sam Englesku obišo unakrst, i mogu vas uveriti da je zemljedjelije najbolje na svetu.
DOKTOR: Jeste li bili u donjoj kući?
PUTNIK: U čijoj donjoj kući?
DOKTOR: Niži činovnika.
PUTNIK: Mnogi od niži činovnika imaju visoke kuće. To zavisi od bogatstva.
DOKTOR: Žao mi je da putovanjem ne postajete plodni u znanjma. Zar niste nikada čuli o parlamentu.
PUTNIK: A, to je drugo. No, to se ne zove Donja kuća niži činovnika, nego Kamera deputiraca.
DOKTOR: Kako vam se dopada policija londonska, kad ima u varoši 115.000 pustaija.
PUTNIK: Oprostite. Ima u Londonu ljudi, kao i svuda, koji oće što i da ukradu; ali pravi pustaija, osobito 115.000, nikako nema.
DOKTOR: Dakle vi ćete odricati da i prijateljski devojaka ima do 70.000:
PUTNIK: Ako je kome stalo razbirati koja je devojka prijateljska, koja nije, može da je i izbrojao. Ali to je stvar vrlo čudna. Koliko se događa po svetu da nam je jedan čovek danas prijatelj, a sutra nije, pa tako je i s devojkama.
DOKTOR: Vidite, opet ne znate; ja razumevam one koje su rđavog povedenija.
PUTNIK (smeši se): Bogme, gospodine, to baš nisu prijateljske devojke, nego, ako oćete da im novo ime dajete, bolje i nazovite neprijateljske devojke. Ja bi volio kad bi mi što o Srbiji pripovedili, pa da idem tražiti kakvu gostilnicu.
DOKTOR: Jeste li bili u Vitlehemu?
PUTNIK: Gde je to?
DOKTOR: Isusa Hrista mesto rođenja.
PUTNIK: Ja sam kazao da vi niste Srbin. Ta u Svetom pismu stoji Vitlejem, a ne Vitlehem. No molim štogod o Srbiji.
DOKTOR: Poznato vam je, da je u Carigradu sve u najvećem neporetku, koji (neporedak) prestolni gradovi zahtevaju; ulice su pune đubra, premda ima i šibajuće izvore.
PUTNIK: Ja ću u Carigrad morati ići, molim dakle o Srbiji.
DOKTOR: Pređe nego o tome što počnem, treba da znate da Srblji žive i u Bosni, gdi je znatno mesto Dubiča na reki Sani u predjelu srebrni i gvozdeni ruda nalazećim se. Poznat je i Mostar, gdi ima kovačnice vrlo dobri sablji. No vi ćete voliti što čuti o Crnoj Gori.
PUTNIK: To, to!
DOKTOR: Podnebije je u Crnoj Gori istina oporo, ali je vozduh zdrav; vladjenije je duhovno-vojničko.
PUTNIK: Duhovno-vojničko?
DOKTOR: Tako je, jer najstarija je osoba i gospodar vladika, koji duhovnu i svetsku vlast pritjažava. Prah puščani i olovo Crnogorcima prodavati zabranjeno je u susednim državama.
PUTNIK: Bolje neka čuvaju za sebe.
DOKTOR: Njima nije slobodno prodavati.
PUTNIK: Ta da, da! Neka zadrže za sebe.
DOKTOR: Oni ne smeju kupovati.
PUTNIK: Aa! To je što drugo.
DOKTOR: Sad ćemo doći na Srbiju. Da ona graniči od istoka na Timok i Bugarsku, od juga na Makedoniju, od zapada na Hercegovinu i Bosnu, Drinu, a od severa na Savu i Dunav, to je svakome poznato. Zemlja je brdovita, ima reka, od koje Morava desno rame k Nišu pruža i preko koje jedna ćuprija ide. Broj žitelja može do milion duša izneti.
ŠALjIVAC: To je bilo god. 1845. Sad ima 15.000 manje.
PUTNIK: Dakle vi natraške idete.
ŠALjIVAC: Jedno zemljeopisanije ide napred, a sve drugo zadnjači.
DOKTOR: Zemlja je brdovita. Planine su Miroča.
MANOJLO: Nije Miroča nego Miroč.
DOKTOR: Omolin.
MANOJLO: Omolje.
DOKTOR: Tvoj calajući jezik uzdrži.
MANOJLO: Bar to znam, jer sam tamo odrasto.
DOKTOR: Perzerin.
MANOJLO: To je ime Isajlovo, a breg se zove Prizren.
DOKTOR: Zemlja je plodna na svakom žitu, drvima koja žir rode, osobito ima dosta kamenja.
PUTNIK. Ko bi reko kod toliki planina.
DOKTOR: Vladajući je jezik srpski, crkovni staroslavenski. Poglavar je crkve mitropolit.
PUTNIK: Dakle vi niste crkve istočne?
DOKTOR: Jesmo.
PUTNIK: Pa otkud da je mitropolit glava crkve?
DOKTOR: Jer mu carigradski patrijarh mitru na glavu položi. U zemlji ima nešto malo Vlasa.
MANOJLO: Boga mi, nije nešto malo, nego dosta.
DOKTOR: Za sačuvati narod od bolesti kuge i druge opasne bolesti, zavedeno je pet karantina. Šta se u njima radi?
PUTNIK (smeši se): Bogami, ako vi ne znate, koji ste ovde rođeni, ja još manje. Nego kažite mi, kakve su to druge bolesti koje karantini predupređavaju.
DOKTOR (pokloni se): Ja sam samo doktor filosofije.
PUTNIK (ustane): Ja vam blagodarim na vašem tolkovanju. Bar jasno imam sada ponjatije o Srbiji.
DOKTOR: Da bi jošt jasnije imali, evo vam jedno
Zemljeopisanije. Čitajte, učite, pak ćete se prosvetiti.
Osvime! (Uđe u sobu, za njim Manojlo).
PUTNIK (gledi dugo za njim, pošom Šaljivcu): Ne znam šta ću da mislim o ovom čoveku.
ŠALjIVAC: Ukrali su mu razum.
PUTNIK: Škoda, inače čovek mlad, mogo bi od polze biti.
ŠALjIVAC: Dok mu se samo vrati izgubljeni razum.
PUTNIK: Treba ga lečiti.
ŠALjIVAC: Ja mislim da mu se razum metne u jedan lonac, da se k tome doda smernosti tri drama, učtivosti sto drama, nevisokoumija dve oke, a samopoznanija najviše; potom da se lonac dobro oblepi i da se sve to dobro skuva.
PUTNIK: Ne, ne; treba ga lečiti. Ja ću opet doći.
ŠALjIVAC: Neću ni ja propustiti. (Otidu.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.