Strah (Napomene)
Oblast bajanja od straha je dosta široka, ali se vrlo često ponavljaju jedni isti oblici koji se odnose na način izvođenja ovog narodnog lečenja.
Često se sreću iste basme i isti postupci bajanja na srpskohrvatskom jezičkom području, makedonskom i bugarskom. To govori (uz potvrdu drugih primera različitih bajanja) da je postojala zajednička južnoslovemska bajalička praksa. Navodim nekoliko primera iz Bugarske koji imaju paralele kod nas:
Trьgnьl mi e strašen turčen,
sьs sšrašna puškь,
strašen pištol,
strašen noš,
strašen silьaa,
strašna čelma;
pa sretnь (imeto),
tь mu sь sьrce rastriperь,
tь mu snagь rastriperь, (...)
(527, s. 137; 551, s. 665)
Krьs na glava,
bogrodica na gьrdi,
mir na sьrceto,
uplah niz nozeto.
(585, s. 146)
Izbaҋah strah
niz glabu,
niz usta,
niz oči,
niz nos,
niz zabi,
niz uši,
niz race,
niz pьrsti, (...)
(520, s. 154)
Najčešće se sreće ovakav način bajanja od straha: 1) gatanjem se utvrđuje šta je uzrok straha (bacanjem utljevlja; salevanjem rastopljenog olova u vodu; bacanjem brašna na zid ili vrata i sl.): 2) isterivanje straha basmom ili pretnjama uz pomoć raznih sečnih predmeta (isterivanje se obično počinje s glave, i onda se spominju svi delovi tela, sve do nokata). Obično je uzrok neka konkretna životinja (i kad se dođe do toga, onda se obično uzima dlaka te životinje, zapali se a bolesnik se pokadi dimom), uzrok strahu može biti i nečista sila (ousret s njom), onda se ona bajanjem tera, ali strah može i da se „naprati“ (da se pošalje po vetru) i tada se on bajanjem upućuje onom ko ga je poslao, ili u goru, vodu i sl.
Postoji veći broj basama od straha koje ovde nisu navedene. Npr.: 102, s. 574; 236, s. 76-78; 338, s. 41, 45, 46, 47; 377, br. 18, 118).
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 427-432.